Чернобиљска молитва

Чернобиљска молитва: хроника будућности (рус. Чернобыльская молитва) је роман из 1997. године Свјетлане Александровне Алексијевич (блр. Святлана Аляксандраўна Алексіевіч)[1], савремене белоруске новинарке и књижевнице, добитнице Нобелове награде за књижевност 2015. године. Српско издање објавила је издавачка кућа Лагуна 2016. године у преводу Енисе Успенски.[2]

Чернобиљска молитва
Корице књиге Чернобиљска молитва издање на српском језику из 2016. године
Настанак и садржај
Ориг. насловЧернобыльская молитва
АуторСветлана Александровна Алексијевич
Земља Русија
ЈезикРуски
Жанр / врста делароман
Издавање
Датум1997.
Превод
ПреводилацЕниса Успенски
Датум
издавања
2016.

Књига је првобитно објављена 1997, а потом је измењена 2013, као четврта књига у низу уметничко-документарног серијала у оквиру пројекта „Гласови утопије“, на којем Светлана Алексијевич ради од 1985. године.[3][1]

О аутору

уреди

Свјетлана Александровна Алексијевич (1948, Станислав, Украјина), совјетска је и белоруска књижевница, новинарка и сценариста документарних филмова. Сем романа написала је двадесетак сценарија за документарне филмове и три драме. Пише на руском језику.[4]

О књизи

уреди

Књига Чернобиљска молитва је потресна исповест о чернобиљској катастрофи, сведочанство о великој несрећи, књижевно дело библијског тона, након које су обични људи ипак нашли речи мудрости, самилости и утехе.[5]

Ауторка је у књизи забележила исповести људи који су живели или живе у близини атомске електране Чернобиљ. Фабула романа је заснована на стварној катастрофи. Поднаслов романа гласи „Хроника будућности“ из ког проистиче и једна од идеја романа је да у свету после Чернобиља, будућности нема.[6]

Књига доноси око стотину различитих исказа о догађају у Чернобиљу, написана из угла жртава и сведока. Главни јунаци књиге, несвакидашње документаристичке прозе, су и жртве и спасиоци, и деца и војници и житељи аветињске озрачене области ограђене таблама упозорења, и научници, психолози, лекари, преживели, евакуисани и повратници. Сви они заједну говоре речи које се стапају у једну, јединствену Чернобиљску молитву за пострадале и оне који ће још дуго сносити тешке последици, а које је ауторка преточила у књигу.[5]

Јунаци који су приказани у роману су разнолики, од припростих сељана, до религиозних фанатика, преко физичара, психолога, новинара, фотографа, војника, научника, учитељица, писаца, повратника у Чернобиљ, бивших и загрижених комуниста, па све до политичара. Ту су и они који су највише пострадали – ликвидатори (ватрогасци на реактору) и њихове породице. Сви ти ликови којима ауторка даје реч покушавају да дигну глас и да кроз причу преживе трагедију и искажу своју истину.[7]

Речи Светлана Алексијевич које илуструју катастофу у Чернобиљу:

Историјска белешка

уреди

Ауторка у одељку "Историјска белешка" са којим започиње књигу износи исечак из Народних новина које се објављене 27. априла 1996, у коме стоји:

Белорусија... За свет ми смо terra incognita – непозната, неистражена земља. ’Бела Русија’ – тако је отприлике на енглеском језику име наше земље. За Чернобиљ сви знају, али само у вези са Украјином и Русијом. Ми тек треба да испричамо о себи...[8]

Даље у тексу даје податак о самој катастофи:

Дана 26. априла 1986. г. у 1 сат 23 минута и 58 секунди серија експлозија разорила је реактор и постројење четвртог енергет ског блокаЧернобиљске нуклеарне електране, сме­ште не у близини белоруске границе. Чернобиљска катастрофа је нај ве ћа технолошка катастрофа XX века.[8]

Садржај

уреди

Књига садржи следећа поглавља:[8]

  • Историјска белешка
  • Усамљен људски глас
  • Ауторкин интервју са самом собом
  • о пропуштеној историји и о томе зашто
  • Чернобиљ доводи у сумњу нашу слику света
  • ГЛАВА ПРВА
    • Земља мртвих
    • Војнички хор
  • ГЛАВА ДРУГА
    • Венац стварања
    • Народни хор
  • ГЛАВА ТРЕЋА
    • Одушевљење тугом
    • Дечји хор
  • Светлана Алексијевич: Усамљен људски глас
  • Уместо епилога
  • Ениса Успенски: Роман гласова Светлане Алексијевич

Награде

уреди
  • (2005) - Енглески превод књиге је добио Националну награду круга књижевних критичара.[1]

Референце

уреди
  1. ^ а б в „Чернобыльская молитва”. goodreads.com. Приступљено 1. 11. 2022. 
  2. ^ „Černobiljska molitva : hronika budućnosti”. plus.cobiss.net. Приступљено 1. 11. 2022. 
  3. ^ а б в Lezard, Nikolas. „Prikaz knjige „Černobiljske molitve“ Svetlane Aleksijevič”. laguna.rs. Приступљено 1. 11. 2022. 
  4. ^ „Svetlana Aleksandrovna Aleksijevič”. laguna.rs. Приступљено 1. 11. 2022. 
  5. ^ а б „Černobiljska molitva”. laguna.rs. Приступљено 1. 11. 2022. 
  6. ^ Mladenović, Milena Ilić. Černobiljska molitva“ Svetlane Aleksijevič: Ima li polifonije u černobiljskom horu?”. laguna.rs. Приступљено 1. 11. 2022. 
  7. ^ Černobiljska molitva“, prikaz romana beloruske dobitnice Nobelove nagrade Svetlana Aleksijevič”. laguna.rs. Приступљено 1. 11. 2022. 
  8. ^ а б в Aleksijevič, Svetlana (2016). Černobiljska molitva : hronika budućnosti. Beograd: Laguna. стр. 7—9. ISBN 978-86-521-2230-1. 

Спољашње везе

уреди