Отворите главни мени

Чешка Шлеска или Шлезија (чеш. České Slezsko, шл. Czeski Ślůnsk, нем. Tschechisch-Schlesien, пољ. Śląsk Czeski; понекад Моравска Шлеска или Шлезија (чеш. Moravské Slezsko, шл. Morawski Ślůnsk, нем. Mährisch-Schlesien, пољ. Śląsk Morawski), је једна од историјских три историјских чешких земаља (земаља чешке круне).[1][2][3] Налази се на крајњем северо-истоку Чешке Републике и чини њен мали део. Иако се често назива и само Шлеска или Шлезија, Чешка Шлеска чини тек мањи део историјске области Шлезија.[1] Некада је била позната и као Аустријска Шлезија, а од 1918. до 1945. године као Судетска Шлезија (нем. Sudetenschlesien, чеш. Sudetské Slezsko, шл. Sudecki Ślůnsk, пољ. Śląsk Sudecki).

Чешка Шлеска
České Slezsko  (чешки)
Czeski Ślůnsk  (шлески)
Историјска земља
Моравскошлески Бескиди
Flag of Чешка Шлеска
Застава
Coat of arms of Чешка Шлеска
Coat of arms
Чешка Шлеска (зелено) и такозване Моравске енклаве у Шлезији (црвено) у односу на данашње регионе Чешке Републике
Чешка Шлеска (зелено) и такозване Моравске енклаве у Шлезији (црвено) у односу на данашње регионе Чешке Републике
Локација Чешке Шлеске у Европи
Локација Чешке Шлеске у Европи
Координате: 50°N 18°E / 50° СГШ; 18° ИГД / 50; 18Координате: 50°N 18°E / 50° СГШ; 18° ИГД / 50; 18
Држава Чешка
Бивши главни градОпава
Највећи градОстрава
Површина
 • Укупно4.459 km2 (1,722 sq mi)
Становништво
 • Укупно1.000.000
 • Густина220/km2 (580/sq mi)
Временска зонаCET (UTC+1)
 • Лети (ДСТ)CEST (UTC+2)

ГеографијаУреди

Чешка Шлеска се простире на крајњем северо-истоку земље кроз Моравско-Шлеског краја и мањим делом кроз Оломоуцки крај. То је подручје западно и источно од града Острава који је и највећи град у том региону.

Област обухвата Судетске планине. На истоку, реке које чине границу са Пољском, односно пољским делом Шлезије су Одра, Опава и Олша, док границу са Моравском чине реке Одра и Остравице на југу ове регије. На југоистоку, Чешка Шлеска се граничи са Словачком.

Међу већим градовима су Острава, Опава, Чешки Тјешин и Карвина.

ИсторијаУреди

Током средњег века, територија је наизменично падала како под Чешку, тако под Пољску управу. Почетком 13. века, Шлеска се формирала као историјска земља у области долине реке Одре. Делила се на горњу и доњу Шлеску. Доња Шлеска се распала на још мање територије којима су управљали различити владари. Област око реке Опаве је припадала Моравској, а Отакар II од Чешке је дао свом ванбрачном прворођеном сину Николи да управља поседима у тој области у 13. веку. Никола I тада постаје оснивач бочне стране династије Пшемисловића и војвода од Опаве. Ове области је заузео и ујединио Иван Луксембуршки у периоду од 1327, до поптуног присаједињења Шлеске Чешкој краљевини 1335. године.[1][2]

У каснијем периоду, ова област потпада под Хабзбуршком монархијом, односно под Аустријско царство. Ипак, након Рата за Аустријско наслеђе у периоду од 1740. до 1748. године, велики део Шлезије пада под Пруско краљевство, а мали део који приближно одговара данашњој Чешкој Шлеској остаје у Аустријском царству. Тада је ова територија била позната као Аустријска Шлезија.[2]

Након Првог светског рата, због релативне немачке већине, Чешка Шлеска потпада под Републику Немачку Аустрију, али Споразумом из Сен-Жермена из 1919. године, ова област потпада под новоформирану Чехословачку. У периоду од 1918. до 1945. године, област је била позната и као Судетска Шлезија. Након Минхенског споразума из 1938. године, област окупира Немачка, а током Другог светског рата, цела Шлезија ће се наћи под Немачком окупацијом.[2] Након ослобођења од окупације, Чешка Шлеска поново потпада под Чехословачку, а због декрета тадашњег чешког председника Едварда Бенеша, Немци бивају протерани из те области.

 
Тешка градска индустрија у Острави

Култура и становништвоУреди

 
Поглед на градско језгро Остраве

Већина становништва данашње Чешке Шлеске су Чеси, а мањим делом Пољаци. Говоре већином чешким језиком. Постоје и мањи дијалекти, попут Лашког дијалекта, кога Чешки лингвисти сматрају делом чешког језика, док Пољски лингвисти сматрају да је његовог порекло у пољском језику.[4] У мањим местима на граници са Пољском, ка пољском граду Ћешину, Пољаци говоре локалним шлеским дијалектом.

Због открића угља у близини Остраве, крајем 19. и током 20. века ова област је била захваћена наглом индустријализацијом. Због тога је Острава постала највећа индустријска конурбација, састављена од чешког и пољског дела. Данас су многобројне фабрике опустеле због смањене индустријске производње.[2]

Познате личностиУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Pánek, Jaroslav; Oldřich, Tůma (2009). A History of the Czech lands. Prague: Karolinum. ISBN 978-80-246-1645-2. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 Vencalek, Jaroslav (2003). „From historical realism of Silesia to post-modern reality of the Czech Silesia” (PDF). Bulletin of Geography (socio-economic series). 2/2: 131—137. Приступљено 29. 1. 2018. 
  3. ^ Čábelka, Miroslav; Potůčková, Markéta; Bayer, Tomáš (2009). „Maps of Czech Lands in the Period 1518–1720 from the Map Collection of Charles University in Prague”. Cartography in Central and Eastern Europe: 545—559. Приступљено 29. 1. 2018. 
  4. ^ S. Bąk, Mowa polska na Śląsku, Wrocław and Warsaw 1974.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди