Отакар II од Чешке
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Отакар (Отокар) II Пшемисл (чеш. Přemysl Otakar/Ottokar; 1230–1278) био је краљ Чешке (Бохемије) из династије Пшемисловића од 1253. до 1278. године. Познат је по надимку „Краљ гвожђа и злата“, због своје војне снаге и новца (мада би ближе стварности било 'сребрни').
Отакар II Пшемисл | |
---|---|
![]() Отакар II Пшемисл | |
Лични подаци | |
Датум рођења | око 1233. |
Место рођења | Мјестец Кралове, |
Датум смрти | 26. август 1278. (47/48 год.) |
Место смрти | Сухе Крут, Чешка |
Породица | |
Супружник | Маргарита од Аустрије, Кунигунда Ростиславна |
Потомство | Кунигунда од Чешке, Вацлав II Пшемисл, Nicholas I of Bohemia, Агнес од Чешке, Elisabeth, daughter of Ottokar II |
Родитељи | Вацлав I Пшемисл Кунигунда Хоенштауфен |
Династија | Константинова династија |
Период | 1253 — 1278. |
Претходник | Вацлав I Пшемисл |
Наследник | Вацлав II Пшемисл |
![]() |
Био је син краља Вацлава I и Кунигунде (Канхута на чешком) из куће Хоенштауфен. Изабран је за војводу Аустрије 1251, а следеће године оженио се Маргаритом (она је била 30 година старија од њега), сестром Фридриха II Аустријског. Касније (1261), одрекао се овог брака и оженио Кунигундом, унуком свог ривала, мађарског краља Беле IV, и кћерком великог војводе Кијева Ростислава Михаиловича. Најмлађе од њихове деце био је једини његов законити син Вацлав.

Отакар II Пшемисл био је најмоћнији чешки владар из ове династије. Спроводио је масовну колонизацију Немаца да би развио експлоатацију рудника сребра. Учествовао је у крсташком походу са Тевтонским витезовима на паганску Пруску, и са њима 1254. основао тврђаву Кенигзберг, данашњи руски Калињинград, која је добила име по њему. У централној Европи, наследио је Корушку, Крањску и ратом против Мађарске освојио Штајерску и Словачку. Тиме је створио велику државу од Чешке до Јадранског мора.
Отакар је 1272, истакао кандидатуру за цара Светог римског царства, али је због страха од превеликог ширења његове снаге, цар постао Рудолф I Хабзбуршки из тада не превише значајне породице Хабзбурга. Наступио је рат у коме је Отакар изгубио све земље у области Алпа. Уговором 26. новембра 1276, Отакар II је препустио Аустрију, Штајерску, Корушку и Крањску цару, чиме је знатно порасла моћ Хабзбурга. Отакару је остала Чешка (Бохемија) и Моравска. Отакаров син Вацлав је по договору требало да се ожени Рудолфовом кћери Јудит (што се и десило 1285).
Две године касније, чешки краљ је покушао да поврати изгубљене земље, али је поражен и убијен у бици на Моравском пољу, 26. августа 1278. Наследио га је син Вацлав II Пшемисл.
Отакар II Пшемисл је значајна историјска и легендарна личност. Данте Алигијери га је у „Божанственој комедији“ описао као једног од највећих личности свога времена.
Породично стабло Уреди
16. Владислав I Пшемисл | ||||||||||||||||
8. Владислав II Пшемисл | ||||||||||||||||
17. Ричеза од Берга | ||||||||||||||||
4. Отакар I Пшемисл | ||||||||||||||||
18. Лудвиг I, ландгроф Тирингије | ||||||||||||||||
9. Јудита од Тирингије | ||||||||||||||||
19. Hedwig of Gudensberg | ||||||||||||||||
2. Вацлав I Пшемисл | ||||||||||||||||
20. Геза II | ||||||||||||||||
10. Бела III | ||||||||||||||||
21. Еуфросина Кијевска | ||||||||||||||||
5. Констанца Угарска | ||||||||||||||||
22. Рене од Шатијона | ||||||||||||||||
11. Агнеса од Антиохије | ||||||||||||||||
23. Констанца Антиохијска | ||||||||||||||||
1. Отакар II Пшемисл | ||||||||||||||||
24. Фридрих II Швапски | ||||||||||||||||
12. Фридрих I Барбароса | ||||||||||||||||
25. Јудита од Баварске | ||||||||||||||||
6. Филип Швапски | ||||||||||||||||
26. Рено III од Бургундије | ||||||||||||||||
13. Беатриче I од Бургундије | ||||||||||||||||
27. Агата од Лорене | ||||||||||||||||
3. Кунигунда Хоенштауфен | ||||||||||||||||
28. Андроник Дука Анђео | ||||||||||||||||
14. Исак II Анђео | ||||||||||||||||
29. Euphrosyne Kastamonitissa | ||||||||||||||||
7. Ирина Анђелина | ||||||||||||||||
30. Андроник Дука Палеолог | ||||||||||||||||
Литература Уреди
- J. Perniš, Jej Veličenstvo Smrť, Ikar, Bratislava, 2005
- J. Bauer, Životy slavných českých vojevůdců, MOBA, Brno, 2007
- J. Janáček, Velké osudy, Albatros, Praha, 1972
- kol. autorov, Dějiny zemí Koruny české I. Od příchodu Slovanů do roku 1740, Paseka, Praha, 1999
- kol. autorov, Slovensko (encyklopédia Vydavateľstva Obzor), Obzor, Bratislava 1978