Чистка либерала у Србији

Чистка „либерала“ у Србији је колоквијални назив за принудну смену руководства Савеза комуниста Србије услед Титовог притиска, октобра 1972. године.

Латинка Перовић и Марко Никезић

Тада су под оптужбом за „либерализам“ принудно смењени Марко Никезић, Латинка Перовић, Бора Павловић, Мирко Тепавац, а из солидарности са њима повукао се и Коча Поповић. Због политике коју је водило тадашње руководство Савеза комуниста Србије, они су етикетирани „либералима“ и били су изложени жестокој кампањи као антититоисти, совјетофоби и слично.

След догађајаУреди

Хрватски МАСПОК је угушен крајем 1971. након 21. седнице Председништва Савеза комуниста Југославије. Било је то време кад су ојачале тенденције националне државности република и постојао је страх од слабљења државног централизма. Либерали су сумњичени и да су помирљиви према критици федералног централизма и захтевима за слабљење партијског монопола СКЈ. Приговарано им је и што не желе да осуде хрватски маспок.[1]

У медијима је 18. октобра 1972. године објављено Титово „писмо“ члановима СКЈ - позив на борбенију партију, „демократски централизам“ и већи надзор СКЈ над друштвом. Наредних дана дошло је до састанка југословенског председника Јосипа Броза Тита и руководилаца СК Србије и СР Србије.

26. октобра 1972. године поднели су оставке високи функционери ЦК СК Србије:

Следи чистка „либерала“ у Србији и другим републикама. Из солидарности са њима и Коча Поповић је тада дао оставку на све функције,[2] у потпуности се повукавши из политике.[3] Након што су поднели оставке, Никезић и Тепавац одлазе у првоборачку превремену пензију, на коју су имали право, а Латинка Перовић пише своју докторску дисертацију. Нашли су се у строгој изолацији, која је постала нарочито непријатна кад је штампа почела писати о њима као антититовској групи. Дружили су се по становима са Кочом Поповићем, и још неколицином најближих истомишљеника. Ипак, најгоре је прошао Мирко Чанадановић, коме су ускратили пасош кад је морао на операцију срца, каква се тада још није изводила у Југославији.[1]

Уместо Никезића и Перовићеве изабрани су др Тихомир Влашкалић и Никола Петровић.

ТумачењаУреди

Коча Поповић је смену српског руководства оценио као једну врсту дворског, односно државног удара:

После онога што је учињено са Србима (Никезићевом екипом) постало ми је јасније шта се догађа и куда идемо јер је то, по мојој оцени, била једна врста дворског (државног) удара. .... Оценио сам то као заверенички обрачун с легитимним заступницима демократске оријентације у Савезу комуниста, у Србији и у Југославији.[4]

Један од смењених, Мирко Тепавац, сматра да је обрачун са њима било одбацивање реформи СФРЈ:

Обрачун са тзв. либералима 1972. био је одбацивање већ увелико сазреле потребе за демократским реформама самоуправног социјализма Југославије.[1]

Види јошУреди

ИзвориУреди