Читам свој живот
Читам свој живот (рус. Читая жизнь свою....) су мемоари руске балерине Маје Плисецке (рус. Плисецкая Майя Михайловна) (1925-2015) објављени 2010.године.[1]
| Читам свој живот | |
|---|---|
 Корице књиге српског издања | |
| Настанак и садржај | |
| Ориг. наслов | Читая жизнь свою.... |
| Аутор | Маја Плисецка |
| Земља |  Русија |
| Језик | руски |
| Жанр / врста дела | мемоари |
| Издавање | |
| Издавач | Паидеиа |
| Број страница | 804 |
| Тип медија | картон |
| Превод | |
| Преводилац | Загорка Зечевић |
| Датум издавања | 2010. |
| Класификација | |
| ISBN ? | 978-86-7448-623-8 |
| ISBN ? ориг. | 978-5-17-068256-0 |
| Хронологија | |
| Претходник | Ја, Маја Плисецка ; Тринаест година касније |
Српско издање књиге Читам свој живот објавила је издавачка кућа "Паидеиа" из Београда 2015. године у преводу Загорке Зечевић.[2]
О аутору
уредиМаја Плисецка је рођена у Москви 25. новембра 1925. године. Потиче из старе руске балетске породице јеврејског порекла. Са осамнаест година постала је чланица Бољшог театра. Била је у браку са композитором Родион Шчедрином. Умрла је у Минхену 2. маја 2015. године.[3]
О књизи
уредиКњига Читам свој живот представља обједињене мемоаре Ја, Маја Плисецка (рус. Я, Майя Плисецкая) (1994) и Тринаест година касније (рус. Тринадцать лет спустя: Сердитые заметки в тринадцати главах) (2007).[4]
У својим мемоарима Маја Плисецка је написала:[5]
| „ | Шта сам извукла из свега оног што сам проживела, какву филозофију? Најједноставнију. Једноставну – као чаша воде. Као један удисај. Људи се не деле на класе, расе, државне системе. Људи се деле на добре и лоше. На веома добре и веома лоше. Једино тако. Крвожедни револуционари, који су се помамно заклињали да ће лоше људе, напокон, заменити добри – лагали су и торокали. Увек је лошијих било више, много више. Добри људи су увек изузетак, добри су дар Неба. | ” |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Плисецкая Майя Михайловна”. old.balletacademy.ru. Приступљено 7. 11. 2021.
- ^ „Čitam život svoj ---”. plus.sr.cobiss.net. Архивирано из оригинала 07. 11. 2021. г. Приступљено 7. 11. 2021.
- ^ „Preminula balerina Maja Plisecka”. rts.rs. Приступљено 7. 11. 2021.
- ^ „“Čitam svoj život” – promocija autobiografije Maje Plisecke”. radiojadran.com. Архивирано из оригинала 07. 11. 2021. г. Приступљено 7. 11. 2021.
- ^ Plisecka, Maja (2001). Ja, Maja Plisecka. Beograd: Paideia. ISBN 86-7448-084-5.
