Шиме Вулас

хрватски вајар

Шиме Вулас (Дрвеник Вели, 17. март 1932) хрватски је вајар.

Шиме Вулас
Лични подаци
Датум рођења(1932-03-17)17. март 1932.(92 год.)
Место рођењаДрвеник, Краљевина Југославија

Биографија уреди

Завршио је Школу примењених уметности у Сплиту 1953. и Академију у Загребу 1958. године. Био је сарадник Мајсторске радионице Вање Радауша од 1958. до 1962. године. Од 1960. ради искључиво у дрву.

Самостално је излагао у Загребу 1965, Новом Саду 1966, Београду 1967, Љубљани 1967, Сплиту 1968, Дубровнику, Осијеку и осталим градовима. Учествовао је и на бројним скупним изложбама у Југославији и иностранству и то у Бијеналу младих у Ријеци, Бијеналу младих у Паризу, Салону младе скулптуре у Паризу, Тријеналу у Београду, Медитеранском бијеналу у Александрији, Изложби савремене скулптуре у Прагу и Брну, Лондону и остало.

За свој рад примио је већи број награда и признања, од којих су неке награда града Загреба, награда јесењег салона Бања Лука, награда загребачког салона за скулптуру, награда СЛУЈ-а, као и низ награда за споменичка решења. На годишњој додели награде „Владимир Назор“ 2010. године, био је добитник награде за животно дело у категорији ликовних и примењених уметности.

Стваралаштво уреди

 
Споменик „Подхумским жртвама“, Гробничко поље, 1970.

Вуласове скулптуре конципиране су као компактне скулптуре саздане на контрапунктској напетости између низова самосталних пластичких елемената. Одликују се снажном личном обојеношћу и оригиналним схватањем савременог пластичког сензибилитета.

Рана дела у којима је тежиште на лирској транспозицији теме компонована су као једре вертикале (Једра, Свеће), артикулисане фином аритмијом пластичних сегмената. У каснијим радовима, грађеним у јасним и прегледним склоповима (Оргуље, Градови, Портали), ауторово је хтење усмрено према богатијој пластичној разведености и експресивном структурисању волумена.

Аутор је споменика Подхумским жртвама на Гробничком пољу, подигнутог 1970. године у спомен на 12. јул 1942. године и страдање села Подхум на Гробнишћини када су фашисти убили 91 недужног цивила, а место до темеља спалили.

Литература уреди

Спољашње везе уреди