Шкофјелошки пасијон
Шкофјелошки пасијон (лат. Processio locopolitana, словен. Škofjeloški pasijon) је најстарија представа на словеначком. У свом садашњем облику, то је била покајничка страсна поворка. То је написано на основу старије традиције 1715, уз мање корекције до 1727, од оца Ромуалда (Ловренц Марушић; 1676-1748), Капуцинер монаха који је живео у том периоду у манастиру Крањ Капуцинер у граду Шкофја Лока . [1] Пасијон представља библијске приче, посебно из Исусовог живота. Састоји се од 869 стихова, написаних на старом шкофјелошком дијалекту. Подељени су у 13 табела. Припада барокном периоду и представља најстарију сачувану редитељску књигу на свету. [2] Рукопис представе чува манастир Шкофја Лока. [3]
| Шкофјелошки пасијон | |
|---|---|
 Шкофјелошке пасионске представе (2009. године) | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Регион | Словенија (Европа и Северна Америка) |
| Светска баштина Унеска | |
| Листа уписа | УНЕСКО |
| Унеско ознака | Nomination file No. 01203 Репрезентативна листа нематеријалног културног наслеђа човеченства |
| Датум уписа | 2016. |
| Локација уписа | https://ich.unesco.org/en/RL/skofja-loka-passion-play-01203 |
Представа је првобитно постављана на Велики петак сваке године до 1751. [3] После скоро триста година, поново је представљен 1936. године као део изложбе, а оживљена је 1999, 2000, 2009, и 2015. године. Прве две репресалије режирао је Марјан Кокаљ, а последњу Борут Гартнер. Изводило их је око 640 глумаца и глумица аматера, међу њима и 80 коњаника. Табеле су подељене у 20 сцена. Национални савет за младе Словеније доделио је општини Шкофја Лока посебно признање за волонтерски пројекат 2010. године, након што је општина организовала представу у претходној години. [4]
2008. године представа је уписана у словеначки регистар нематеријалне културне баштине. Представа ће бити изведена поново 2021. године. Одмазде у Шкофјој Лоци су највећа позоришна представа на отвореном у Словенији. [2]
Нематеријално културно наслеђе уреди
Општина Шкофја Лока, заједно са Министарством културе Републике Словеније је 2011. године, започело припрему номинације Шкофјелочке пасије за упис на УНЕСКО-ву листу нематеријалног културног наслеђа.[5] 1. децембра 2016. године је усвојена на састанку у Адис Абеби. Ово је први пример словеначке баштине на овој листи.[6]
Галерија уреди
Референце уреди
- ^ Ogrin, Matija (2008). „Vprašanja tradicije Škofjeloškega pasijona. Ekdotična perspektiva” [The Questions of the Traditions of the Škofja Loka Passion Play. The Ecdotic Perspective] (PDF). Slavistična revija (на језику: Slovenian). 56 (3): 289—304.
- ^ а б „Prva postaja za uvrstitev Škofjeloškega pasijona na Unescov seznam” [The First Step towards the Addition of the Škofja Loka Passion Play to the UNESCO's List]. MMC RTV Slovenija (на језику: Slovenian). RTV Slovenija. 7. 5. 2012.
- ^ а б „Slovenia Seeking to Put Oldest Play on UNESCO Heritage List”. English Service: News. Slovenian Press Agency. 5. 4. 2011. Архивирано из оригинала 18. 04. 2013. г. Приступљено 07. 06. 2021.
- ^ „Best Volunteers and Projects for the Year 2009 Proclaimed”. National Youth Council of Slovenia. Архивирано из оригинала 04. 08. 2012. г. Приступљено 07. 06. 2021.
- ^ „Škofjeloški pasijon na Unescov seznam?”. rtvslo.si. Приступљено 7. 6. 2021.
- ^ „Škofjeloški pasijon na Unescovem seznamu nesnovne dediščine”. rtvslo.si. Приступљено 7. 6. 2021.
Спољашње везе уреди
Медији везани за чланак Шкофјелошки пасијон на Викимедијиној остави- еПассион: Шкофјелошка пасионска представа . Словеначка академија наука и уметности. Приступљено 8. 5. 2012. Садржи транскрипције драме, видео одмазде за представу из 1999. године и научне чланке.
