Ћириличко слово Ӷ ӷ
Позиција у Уникоду
Велико: U+04F6
Мало: U+04F7
Слова словенских језика
А А́ А̀ А̄ Б В Г
Ґ Ѓ Д Ђ Е Ѐ Е́
Е̄ Ё Є Ж З З́ Ѕ
И Ѝ И́ І Ї Й Ј
К Ќ Л Љ М Н Њ
О О́ О̀ Ō П Р С
С́ Т Ћ У У́ У̀ Ў
Ф Х Ц Ч Џ Ш Щ
Ъ Ы Ь Э Ю Я
Слова несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ Ҕ
Ӻ Ӷ Г̧ Г̑ Ԁ Ԃ
Ԭ Ԫ Ӗ Ӂ Җ Ӝ
Ԅ Ӟ Ҙ З̌ З̱ З̣ Ԑ
Ӡ З́ Ԇ Ӣ Ҋ Ӥ
Қ Ӄ Ҡ Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ
Ӆ Ԓ Ԡ Ԉ Ԕ Ӎ Ӊ
Ң Ӈ Ԩ Ҥ Ԣ Ԋ Ӧ
О̃ Ө Ӫ Ҩ Ԥ Ҧ Ҏ
Р̌ Ԗ Ҫ Ԍ Ҭ Ԏ
Ӯ Ӱ Ӳ Ү Ү́ Ұ Х̑
Ҳ Ӽ Ӿ Һ Ҵ Ҷ
Ӵ Ӌ Ҹ Ҽ Ҿ
Ы̄ Ӹ Ы̆ Ҍ Ӭ Э̆ Э̄
Э̇ Ю̆ Ю̈ Ю̄ Є̈ Я̆ Я̄
Я̆ Я̈ Ԙ Ԝ Ӏ
Историјска слова
Ѻ Ѹ Ѡ Ѽ Ѿ
Ҁ Ѣ Ѥ Ѧ Ѫ
Ѩ Ѭ Ѯ Ѱ Ѳ ֹѴ Ѷ
Диграфи ћирилице
Сва слова ћирилице

Ӷ ӷ (Ӷ ӷ, искошено: Ӷ ӷ) је слово ћириличног писма, настало од ћириличног слова Г (Г г) додавањем доње цртице (силазнице). Зове се Г са силазницом.

Коришћење

уреди

Г са силазницом се користи у азбукама следећих језика:

Language Pronunciation
Абхаски језик гласни веларни фрикатив or гласни увуларни фрикатив /ɣ ~ ʁ/
Кетски језик звучни увуларни плозив /ɢ/ or звучни увуларни фрикатив

/ʁ/[1]

Нивхшки језик звучни увуларни плозив /ɢ/[2][3]
Сибирски јупички језик звучни увуларни плозив /ɢ/[4]

Рачунарски кодови

уреди
Знак Ӷ ӷ
Назив у Уникоду CYRILLIC CAPITAL LETTER
GHE WITH DESCENDER
CYRILLIC SMALL LETTER
GHE WITH DESCENDER
Врста кодирања децимална хексадецимална децимална хексадецимална
Уникод 1270 U+04F6 1271 U+04F7
UTF-8 211 182 D3 B6 211 183 D3 B7
Нумеричка референца знака Ӷ Ӷ ӷ ӷ

У Unicode-у, ово слово се зове [GHE WITH DESCENDER].

Слична слова

уреди
  • Г г : Ћириличко слово Г
  • Ҕ ҕ : Ћириличко слово Г са средишњим куком

Референце

уреди
  1. ^ Вернер, Г. К. (1997). „Кетский язык”. Языки мира. Палеоазиатские языки. Москва: Индрик. 
  2. ^ Груздева, Е. Ю. (1997). „Нивхский язык”. Языки мира. Палеоазиатские языки. Москва: Индрик. 
  3. ^ "Nivkh (Нивхгу/Nivxgu)". Wolfram Siegel. in Omniglot: Writing systems & languages of the world. Simon Ager (ed.). http://www.omniglot.com/writing/nivkh.htm Accessed 2011-04-23.
  4. ^ Меновщиков, Г. А. (1997). „Азиатских эскимосов язык”. Языки мира. Палеоазиатские языки. Москва: Индрик. 

Спољашње везе

уреди