2-Arahidonoilglicerol (2-AG) je endokanabinoid, endogeni agonist CB1 receptor.[3][4] On je estar formiran od omega-6 masne kiseline arahidonske kiseline i glicerola. On je prisutan na relativno visokim nivoima u centralnom nervnom sistemu, gde ispoljava kanabinoidne neuromodulatorne efekte. On je sastojak goveđeg i ljudskog mleka. Ova hemikalija je privi put opisana 1994-1995, mada je otkrivena pre toga. Aktivnosti fosfolipaze C (PLC) i diacilglicerol lipaze (DAGL) posreduju njegovo formiranje. 2-AG se sintetiše iz diacilglicerola (DAG) koji sadrže arahidonske kiselinu.

2-Arahidonoilglicerol
Nazivi
IUPAC naziv
1,3-Dihidroksi-2-propanil (5Z,8Z,11Z,14Z)-5,8,11,14-eikosatetraenoat
Drugi nazivi
2-AG
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChEBI
ChemSpider
  • O=C(OC(CO)CO)CCC\C=C/C\C=C/C\C=C/C\C=C/CCCCC
Svojstva
C23H38O4
Molarna masa 378,3 g/mol
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Reference

уреди
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Stella N, Schweitzer P, Piomelli D (1997). „A second endogenous cannabinoid that modulates long-term potentiation”. Nature. 388 (6644): 773—8. PMID 9285589. doi:10.1038/42015. 
  4. ^ Sugiura T; Kodaka T; Nakane S; et al. (1999). „Evidence that the cannabinoid CB1 receptor is a 2-arachidonoylglycerol receptor. Structure-activity relationship of 2-arachidonoylglycerol, ether-linked analogues, and related compounds”. The Journal of Biological Chemistry. 274 (5): 2794—801. PMID 9915812. doi:10.1074/jbc.274.5.2794. Архивирано из оригинала 12. 09. 2019. г. Приступљено 21. 07. 2012. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди