Anabaena (Анабена) је род модрозелених бактерија (алги). Припада реду Nostocales (ностокалес). Врсте овога рода су прокариотски организми који се налазе на трихалном ступњу организације. Ћелије у кончастим телима међусобно комуницирају преко плазмодезми[1]. Не образују колоније. Њихова кончаста тела су са или без саре (слузави омотач). Могу бити појединачна или груписана у жбуниће. Врсте овога рода су широко распрострањене у води и изван ње. Многе врсте које живе у води често изазивају појаву познату као „цветање воде[1]. Боја ћелија варира од плаво-зелене до жутозелене[2].

Anabaena
Anabaenaflosaquae EPA.jpg
Anabaena flosaquae
Научна класификација
Домен:
Дивизија:
Класа:
традиционално Hormogoniophyceae
Ред:
Породица:
Род:
Anabaena
Врста Anabaena spiroides

Размножавају се хормогонијама и акинетима[3]. Образују трајне споре (акинете) и хетероцисте[1]. Акинети се налазе између вегетативних ћелија, а могу бити појединачни или у групама од 2—5. Понекада се налазе уз хетероцисте. Хетероцисте су појединачне и налазе се између вегетативних ћелија[2]. Оне су сферног, елипсастог или цилиндричног облика. Углавном су веће од вегетативних ћелија[3].

ЗначајEdit

Врсте овога рода врше фотосинтезу, и од пигмената имају хлорофил a, тако да имају значајну улогу у производњи кисеоника[4][1]. Сем тога што могу да врше фотосинтезу ови организми имају и способност везивања атмосферског азота тако да спадају у азотофиксаторе[4]. Неке врсте могу да живе у симбиози са вишим биљкама и да им обезбеђују једињења азота (нпр. Anabaena azollae са родом Azolla)[5]. Неке врсте се успешно користе за обезбеђивање азота земљишту на пиринчаним пољима, дајући и по 40 kg азота по хектару годишње. Коришћењем азоле (Azolla) годишње се може добити 120 — 310 kg по хектару[5].

Врсте овога рода могу имати и штетно дејство, пошто њихово пренамножавање може довести до цветања воде и смањења концентрације кисеоника у воденој средини, опасног по остале организме. Неке врсте, нпр. Anabaena flos-aquae, стварају отровне супстанце — анатоксине које у већој мери имају штетан утицај на живи свет (уколико се ови отрови налазе у већој количини у води могу изазвати чак и смрт стоке која пије загађену воду)[5].

ВрстеEdit

У овом роду се налазе 102 врсте (према сајту data.gbif.org).

РеференцеEdit

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 Blaženčić, J. 2000. Sistematika algi. Beograd: NNK International. ISBN 978-86-23-23002-8
  2. 2,0 2,1 „Anabaena на silicasecchidisk.conncoll.edu”. Архивирано из оригинала на датум 10. 02. 2009. Приступљено 28. 03. 2008. 
  3. 3,0 3,1 „Anabaena на www.cyanodb.cz”. Архивирано из оригинала на датум 06. 10. 2009. Приступљено 28. 03. 2008. 
  4. 4,0 4,1 Anabaena на microbewiki.kenyon.edu
  5. 5,0 5,1 5,2 „Anabaena на www-biol.paisley.ac.uk”. Архивирано из оригинала на датум 05. 04. 2008. Приступљено 28. 03. 2008. 

Спољашње везеEdit