Anabaena (Анабена) је род модрозелених бактерија (алги). Припада реду Nostocales (ностокалес). Врсте овога рода су прокариотски организми који се налазе на трихалном ступњу организације. Ћелије у кончастим телима међусобно комуницирају преко плазмодезми[1]. Не образују колоније. Њихова кончаста тела су са саром (слузави омотач) или без. Могу бити појединачна или груписана у жбуниће. Врсте овога рода су широко распрострањене у води и изван ње. Многе врсте које живе у води често изазивају појаву познату као „цветање воде[1]. Боја ћелија варира од плаво-зелене до жутозелене[2].

Anabaena
Anabaenaflosaquae EPA.jpg
Anabaena flosaquae
Научна класификација
Домен:
Дивизија:
Класа:
традиционално Hormogoniophyceae
Ред:
Породица:
Род:
Anabaena
Врста Anabaena spiroides

Размножавају се хормогонијама и акинетима[3]. Образују трајне споре (акинете) и хетероцисте[1]. Акинети се налазе између вегетативних ћелија, а могу бити појединачни или у групама од 2—5. Понекада се налазе уз хетероцисте. Хетероцисте су појединачне и налазе се између вегетативних ћелија[2]. Оне су сферног, елипсастог или цилиндричног облика. Углавном су веће од вегетативних ћелија[3].

ЗначајУреди

Врсте овога рода врше фотосинтезу, и од пигмената имају хлорофил a, тако да имају значајну улогу у производњи кисеоника[4][1]. Сем тога што могу да врше фотосинтезу ови организми имају и способност везивања атмосферског азота тако да спадају у азотофиксаторе[4]. Неке врсте могу да живе у симбиози са вишим биљкама и да им обезбеђују једињења азота (нпр. Anabaena azollae са родом Azolla)[5]. Неке врсте се успешно користе за обезбеђивање азота земљишту на пиринчаним пољима, дајући и по 40 kg азота по хектару годишње. Коришћењем азоле (Azolla) годишње се може добити 120 — 310 kg по хектару[5].

Врсте овога рода могу имати и штетно дејство, пошто њихово пренамножавање може довести до цветања воде и смањења концентрације кисеоника у воденој средини, опасног по остале организме. Неке врсте, нпр. Anabaena flos-aquae, стварају отровне супстанце — анатоксине које у већој мери имају штетан утицај на живи свет (уколико се ови отрови налазе у већој количини у води могу изазвати чак и смрт стоке која пије загађену воду)[5].

ВрстеУреди

У овом роду се налазе 102 врсте (према сајту data.gbif.org).

РеференцеУреди

  1. ^ а б в г Blaženčić, J. 2000. Sistematika algi. Beograd: NNK International. ISBN 978-86-23-23002-8
  2. ^ а б „Anabaena на silicasecchidisk.conncoll.edu”. Архивирано из оригинала на датум 10. 02. 2009. Приступљено 28. 03. 2008. 
  3. ^ а б „Anabaena на www.cyanodb.cz”. Архивирано из оригинала на датум 06. 10. 2009. Приступљено 28. 03. 2008. 
  4. ^ а б Anabaena на microbewiki.kenyon.edu
  5. ^ а б в „Anabaena на www-biol.paisley.ac.uk”. Архивирано из оригинала на датум 05. 04. 2008. Приступљено 28. 03. 2008. 

Спољашње везеУреди