Antineutron je antičestica neutrona sa simbolom
n
. On se razlikuje od neutrona samo po tome što neka od njegovih svojstava imaju jednaku veličinu ali suprotan znak. On ima istu masu kao i neutron, i nema neto električni naboj, ali ima suprotan barionski broj (+1 za neutron, -1 za antineutron). To je zato što je antineutron sačinjen od antikvarkova, dok su neutroni sastavljeni od kvarkova. Antineutron se sastoji od jednog gornjeg antikvarka i dva donja antikvarka.

Antineutron
Quark structure antineutron.svg
Kvarkna struktura antineutrona.
KlasifikacijaAntibarion
Kompozicija1 gornji antikvark, 2 donji antiquarks
StatistikeFermionski
InterakcijeJaka, slaba, gravitaciona, elektromagnetna
StatusOtkriven
Simbol
n
AntičesticaNeutron
OtkrivenBrus Kork (1956)
Masa939,565,560(81) MeV/c2
Naelektrisanje0
Magnetni moment+1,91 µN
Spin12
Izospin12
Ne poistovećivati sa Neutrino#Antineutrina.

Pošto je antineutron električno neutralan, on se ne može lako posmatrati direktno. Umesto toga, posmatraju se proizvodi njegove anihilacije običnom materijom. Teoretski, slobodni antineutron treba da se raspadne u antiproton, pozitron i neutrino u procesu analognom beta raspadanju slobodnih neutrona. Postoje teorijski predlozi oscilacija neutron-antineutrona, procesa koji podrazumeva kršenje očuvanja barionskog broja.[1][2][3]

Antineutron je otkriven u sudaru protona-antiprotona u Bevatronu (Larens Berkli nacionalnoj laboratoriji) zaslugom Brusa Korka 1956. godine, godinu dana nakon što je antiproton otkriven.

Magnetni momentУреди

Magnetni moment antineutrona je suprotan magnetnom momentu neutrona.[4] On je +1,91 µN za antineutron, dok je −1,91 µN za neutron (relativno na pravac spina). Ovde je µN nuklearni magneton.

Vidi jošУреди

ReferenceУреди

  1. ^ R. N. Mohapatra (2009). „Neutron-Anti-Neutron Oscillation: Theory and Phenomenology”. Journal of Physics G. 36 (10): 104006. Bibcode:2009JPhG...36j4006M. arXiv:0902.0834 . doi:10.1088/0954-3899/36/10/104006. 
  2. ^ C. Giunti; M. Laveder (19. 8. 2010). „Neutron Oscillations”. Neutrino Unbound. Istituto Nazionale di Fisica Nucleare. Архивирано из оригинала на датум 27. 9. 2011. Приступљено 19. 8. 2010. 
  3. ^ Y. A. Kamyshkov (16. 1. 2002). „Neutron → Antineutron Oscillations” (PDF). NNN 2002 Workshop on "Large Detectors for Proton Decay, Supernovae and Atmospheric Neutrinos and Low Energy Neutrinos from High Intensity Beams" at CERN. Приступљено 19. 8. 2010. 
  4. ^ Lorenzon, Wolfgang (6. 4. 2007). „Physics 390: Homework set #7 Solutions” (PDF). Modern Physics, Physics 390, Winter 2007. Приступљено 22. 12. 2009. 

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди