Пругасти орао
Пругасти орао[2] (лат. Aquila fasciata) мањи је до средње велики орао из породице јастребова (лат. Accipitridae) који се гнезди на широком подручју у јужној Европи, Африци, Индији и Индонезији.[3]
| Пругасти орао | |
|---|---|
| |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Тип: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Род: | |
| Врста: | A. fasciata
|
| Биномно име | |
| Aquila fasciata (Vieillot, 1822)
| |
| |
| Распростирање пругастог орла | |
| Синоними | |
| |
Опис уреди
Пругасти орао достиже дужину од 55 до 65 цм, а крила су му релативно кратка и заобљена (142 -175 цм). Женке су нешто веће од мужјака. Горњи делови су му тамносмеђе, а доњи беле боје с тамним пругама. Дуги реп је сив с белом доњом страном и широком тамном пругом на горњем наставку. Ноге и очи су му жуте.[3]
Обично се не оглашава, осим у близини гнезда где је опет нешто тиши од својих најближих сродника. Захваљујући генетичком истраживању ова је врста премештена у род Aquila (прави орлови) из рода Hieraaetus.[4]
Станиште, размножавање и исхрана уреди
Пругасти орао је птица станарица, која се гнезди на шумовитом, често брдовитом подручју с неким отвореним просторима. Афрички преферирају саване, рубове шума, култивирана и рашчишћена подручја, под условом да ту постоје нека велика стабла. Али, ова врста не воли ни врло отворена и нити густо шумовита станишта.
Женка полаже најчешће два јаја, максимално три.
Пругасти орао има широк спектар плена, којег обавезно хвата живог. Обично лови из скровишта, из крошњи дрвета, али такође хвата плен обрушавањем на тло из ваздуха попут других орлова. Углавном се храни малим сисарима, птицама и гмизавцима.
Извори уреди
- ^ BirdLife International (2016). „Aquila fasciata”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 28. новембар 2019.
- ^ Назив на страницама Српског орнитолошког друштва, посећено 10. јуна 2013.
- ^ а б Пругасти орао на страницама IUCN-a посећено 11. јуна 2013.
- ^ A.J. Helbig, A. Kocum, I. Seibold i M.J. Braun, A multi-gene phylogeny of aquiline eagles (Aves: Accipitriformes) reveals extensive paraphyly at the genus level Архивирано на сајту Wayback Machine (6. новембар 2014), Molecular phylogenetics and evolution 35.(1.), 2005, pp. 147—164. (PDF)
Литература уреди
- Splitting headaches? Recent taxonomic changes affecting the British and Western Palaearctic lists - Martin Collinson, British Birds vol 99 (June 2006), 306-323
- Lerner, H. R. L. and D. P. Mindell (2005). Phylogeny of eagles, Old World vultures, and other Accipitridae based on nuclear and mitochondrial DNA. Molecular Phylogenetics and Evolution 37: 327-346. PDF
Спољашње везе уреди
Медији на Остави
Подаци на Википодацима
Таксономија на Викиврстама