Bahaula

(преусмерено са Bahá'u'lláh)

Bahaula[1] (Baháʼu'lláh; persijski: بهاءالله ; 12. november 1817 – 29. maj 1892), rođen Mírza Husejn-Ali Nuri (pers. میرزا حسین‌علی نوری), bio je persijski religiozni lider, i osnivač bahaizma, koji se zalagao za univerzalni mir i jedinstvo među svim rasama, nacijama i religijama.

Baháʼu'lláh in 1868. The inscription lists his Persian name: Mírzá Ḥusayn-ʻAlí Núrí
Bahaula 1868. godine. Na natpisu se nalazi njegovo persijsko ime: Mírza Husejn-Ali Nurii
Puno imeMírza Husejn-Ali Nuri
Ime po rođenjuMírzá Ḥusayn-ʻAlí Núrí (pers. میرزا حسین‌علی نوری)
Druga imenaBaháʼu'lláh
Datum rođenja(1817-11-12)12. novembar 1817.
Mesto rođenjaTeheran, Persija
 Iran
Datum smrti29. maj 1892.(1892-05-29) (74 god.)
Mesto smrtiAko, Osmansko carstvo
 Izrael
Mesto ukopaBahaulino svetilište
32°56′36″N 35°05′32″E / 32.94333° СГШ; 35.09222° ИГД / 32.94333; 35.09222Координате: 32°56′36″N 35°05′32″E / 32.94333° СГШ; 35.09222° ИГД / 32.94333; 35.09222
Državljanstvopersijsko
DelovanjeOsnivač bahaizma
Deca11
Bahaulino svetilište u Bahajkoj bašti, Ako u Izraelu

U svojoj 27. godini, Bahaula je postao sljedbenik Baba, persijskog trgovca koji je počeo da propoveda da će Bog uskoro poslati novog proroka sličnog Isusu ili Muhamedu. Iranske vlasti su pogubile Baba i hiljade sledbenika zbog njihovih verovanja. Bahaula se suočio sa izgnanstvom iz svog rodnog Irana, i u Bagdadu je 1863. godine tvrdio da je očekivani prorok kojeg je Bab prorekao. Stoga, bahaisti smatraju da je Bahaula Božija manifestacija, koja ispunjava eshatološka očekivanja islama, hrišćanstva i drugih velikih religija.[2]

Bahaula se suočio s daljnjim zatvorskim kaznama od strane osmanskih vlasti, u početku u Jedrenama, a na kraju u zatvorskom gradu Ako (u današnjem Izraelu), gde je proveo svoje poslednje 24 godine života. Njegovo mesto sahrane je hodočasničko odredište njegovih sledbenika, a Svetski centar bahaizma se nalazi u obližnjoj Hajfi.

RadoviУреди

Bahaula je napisao mnogo tekstova, od kojih je do sada samo jedan deo preveden na engleski jezik.[3] Idntifikovano je oko 15.000 radova koje je napisao. Mnogi od njih su u obliku kratkih pisama ili bahajskih natpisa,[3] mada je on takođe napisao veće komade, uključujući Skrivene reči, Sedam dolina, Knjigu izvesnosti (Kitab-i-Ikan) i Kitab-i-Akdas.[4] Ukupan obim njegovih dela je više od 70 puta veći od Kurana i više od 15 puta veći od kombinovanog Starog i Novog zaveta Biblije.[5][6][7]

Knjige i pisma koja je napisao Bahaula pokrivaju religioznu doktrinu, proklamacije njegovih tvrdnji, socijalna i moralna učenja kao i bahaiske zakone. On je napisao mnoge molitve.[3] Džinab-i-Fadil-i-Mazindarani, analizirajući Bahauline zapise, navodi da je pisao u različitim stilovima ili kategorijama, uključujući tumačenje religioznog pisma, izricanje zakona i uredbi, mistične zapise, zapise o vladi i svetu reda, uključujući pisma kraljevima sveta i vladarima sveta, pisanja o znanju, filozofiji, medicini i alhemiji, pisanja koja pozivaju na obrazovanje, dobar karakter i vrline, i pisanje o društvenim učenjima.[8] Svi Bahaulova dela se u bahaizmu smatraju otkrivenjem, čak i ona koja su napisana pre nego što je objavio svoju proročku tvrdnju.[3][9]

BibliografijaУреди

ReferenceУреди

  1. ^ The first apostrophe-like letter in "Baháʼu'lláh" is a hamza, which in Persian is pronounced like the catch in the throat in English "uh-oh!". The second is an actual apostrophe, used to show a contraction of the first vowel of "Alláh", and is not pronounced. (Baháʼ-u-Alláh > "Baháʼu'lláh" or "Baháʼulláh".) In printed and ASCII texts they are rendered the same, unless the second is omitted.
  2. ^ Buck 2004, стр. 143–178.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 Smith 2000, стр. 79-80.
  4. ^ Daume & Daphne 1988.
  5. ^ BWNS. „A new volume of Baháʼí sacred writings, recently translated and comprising Baháʼu'lláh's call to world leaders, is published”. Приступљено 24. 11. 2006. 
  6. ^ „Baháʼí Archives — Preserving and safeguarding the Sacred Texts”. Archives Office at the Baháʼí World Centre, Haifa, Israel. Приступљено 24. 11. 2006. 
  7. ^ „Numbers and Classifications of Sacred Writings texts”. Universal House of Justice. Приступљено 24. 11. 2006. 
  8. ^ Fádil-i-Mázindarání 1967, стр. 453.
  9. ^ Smith 2008, стр. 18–19.

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди