Општина Босилеград

Општина Босилеград;
	; Зграда скупштине општине Босилеград
; Грб
Основни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пчињски
Седиште	Босилеград
Становништво
Становништво	6.065 (2022)
Географске карактеристике
Површина	570 km2
	;
Остали подаци
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Председник општине	Владимир Захаријев (листа „То смо ми - Владимир Захаријев”)
Веб-сајт	www.bosilegrad.org

Општина Босилеград је део Пчињског округа чије седиште је Врање. Састоји се од градског насеља Босилеграда и околних села. Према подацима са последњег пописа 2022. године у општини је живело 6.065 становника^[1] (према попису из 2011. било је 8.129 становника).^[2]

Демографија уреди

Састав становништва – општина Босилеград
	2022.	2011.
Укупно	6.065 (100,00%)	8.129 (100,00%)
Бугари	4.075 (67,18%)	5.839 (71,82%)
Срби	786 (12,96%)	895 (11,00%)
Неизјашњени	690 (11,37%)	1.110 (13,65%)
Остали	514 (8,47%)	285 (3,50%)

Образовање уреди

На територији општине се налази једна градска основна школа: „Георги Димитров“. Такође постоји и једна средња: Гимназија.

Култура уреди

Центар за културу – Босилеград
Културно-информативни центар „Босилеград“ бугарске националне мањине у Србији
Библиотека Крајиште – Босилеград

Православне цркве уреди

На територији општине Босилеград постоји много православних храмова, део Архијерејског намесништва Босилеградског Епархије Врањске.^[3]

Храм „Св. Тројица“, село Извор

Прекрасни храм је украшен иконама, дело мајстора Самоковске иконописне школе Димитра Зографа, сина Христа Димитрова и старији брат и учитељ Захарија Зографа. 1835. и 1854. године је изографисао 58 икона са иконостаса. Овај храм је изграђен у време реформи у Османској империји, када је било дозвољено да се граде нове цркве једино на основама старих, тако да 21. јула 1833. султан Махмуд Хан II издаје ферман о изградњи овог храма. Овде је отворена и прва килијна школа а ова црква постаје централна нахијска или „вилајетна“ црква целог краја. Зграда је била импресивне величине за то време: 36 m дужине, 19.5 m ширине и око 720 m² површине. Изградња је трајала три године, а добровољни труд су уложили мештани. Мајстори зидари су дошли чак из Дебра. Уз помоћ ове цркве село Извор постаје средиште Ђустендилског крајишта (сада већим делом територије Општине Босилеград). У време „Комунизма“ црква је претрпела велике штете, већи део спољашњих мурала је окречен, а најцењеније иконе су украдене. Потребно је доста напора како би се реконструисала која је уједно и један вредан културно историјски споменик овог краја.

Храм „Рождество Пресвете Богородице“, Босилеград, изграђен 1895. године
Храм „Света Параскева“, село Рибарци
Храм „Св. апостол Филип“, село Бистар, изграђен 1872. године
Храм „Св. апостоли Петар и Павле“, село Божица, изграђен 1904. год.(Општина Сурдулица)
Храм „Св. пророк Илија“, село Горња Лисина, изграђен 1889. год.
Храм „Св. пророк Илија“, село Бресница
Храм „Св. пророк Илија“, село Зли Дол
Храм „Св. Спас“ - Вазнесење Господње, село Доња Љубата изграђен 1875.
Храм „Св. Спас“ - Вазнесење Господње, село Рајчиловци
Храм „Св. Спас“ - Вазнесење Господње, село Доња Лисина
Храм „Св. архангел Михаил“, село Горња Љубата, изграђен 1920.
Храм „Св. Јован Рилски“, село Паралово, изграђен 2009.
Храм „Свети Харалампије“, село Бранковци
Храм „Пресвета Богородица“, село Ресен
Храм „Свети Никола“, село Божица (Општина Сурдулица)
Храм „Свети Никола“, село Кострешевци(Општина Сурдулица)
Храм „Свети Никола“, село Црноштица
Храм „Архангел Гаврило“, село Колуница(Општина Сурдулица)
Храм „Архангел Михаило“, село Стрезимировци(Општина Сурдулица)
Храм „Великомученик Георгије“, село Топли Дол(Општина Сурдулица)
Храм „Св. Тројица“, село Клисура(Општина Сурдулица)
Ловачко удружење
Фолклорни састав
АК Младост Босилеград

Медији уреди

Види још уреди

Референце уреди

^ „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.
^ „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.
^ Епархија Врањска

Спољашње везе уреди

[Попис2022-1] „Коначни резултати пописа становништва, домаћинстава и станова 2022. (књига 1, национална припадност општине и градови)”. popis2022.stat.gov.rs. Приступљено 21. 12. 2022.

[2] „Упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002. и 2011.” (PDF). Београд: Републички завод за статистику. 2014.

[3] Епархија Врањска

[1]

[2]

[3]