Brasofensin (NS-2214, BMS-204756) je feniltropanski inhibitor ponovnog preuzimanja dopamina koji su razvili Bristol-Myers Squibb i ugašena kompanija NeuroSearch za lečenje Parkinsonove i Alchajmerove bolesti.

Brasofensin
IUPAC ime
(+)-(E)-1-[(1R,2R,3S)-3-(3,4-dihlorofenil)-8-metil-8-azabiciklo[3.2.1]oktan-2-karbaldehid O-metiloksim
Klinički podaci
Drugs.comMonografija
Identifikatori
CAS broj171655-91-7 ДаY
ATC kodnone
PubChemCID 9614919
ChemSpider7888898 ДаY
UNII1YP2S94RVH ДаY
ChEMBLCHEMBL2104184 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC16H20Cl2N2O
Molarna masa327,249
  • CO\N=C\[C@H]1[C@H]2CC[C@@H](C[C@@H]1c3ccc(Cl)c(Cl)c3)N2C
  • InChI=1S/C16H20Cl2N2O/c1-20-11-4-6-16(20)13(9-19-21-2)12(8-11)10-3-5-14(17)15(18)7-10/h3,5,7,9,11-13,16H,4,6,8H2,1-2H3/b19-9+/t11-,12+,13+,16+/m0/s1 ДаY
  • Key:NRLIFEGHTNUYFL-QJDHNRDASA-N ДаY

Istorija

уреди

Godine 1996, brazofensin je ušao u fazu I ispitivanja u Sjedinjenim Državama i faze II u Danskoj.[1] Od 1996. do 1999. godine, Bristol-Myers Squibb (BMS) je bio uključen u razvoj i testiranje pre nego što je napustio saradnju sa NeuroSearch. Godine 2001, potvrđeno je da je razvoj brasofensina prekinut.[2]

Farmakologija

уреди

U životinjskim modelima Parkinsonove bolesti, brazofensin je bio efikasan u stimulisanju lokomotorne aktivnosti i reverziji akinezije.[3] Faza II ispitivanja na ljudima sprovedena su 1996. godine i pokazalo se da je brazofensin efikasan i da se dobro toleriše u dozi od 4 mg;[4] međutim, razvoj je zaustavljen nakon što je prijavljena in vivo cis-anti izomerizacija grupe 2a-metiloksima.[5]

Brasofensin je organsko jedinjenje, koje sadrži 16 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 327,249 Da.

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 3
Particioni koeficijent[6] (ALogP) 3,8
Rastvorljivost[7] (logS, log(mol/L)) -5,1
Polarna površina[8] (PSA, Å2) 24,8

Reference

уреди
  1. ^ Yu P (децембар 2000). „Brasofensine NeuroSearch”. Current Opinion in Investigational Drugs. 1 (4): 504—507. PMID 11249705. 
  2. ^ „Brasofensine”. DrugBank. 2007. Приступљено 16. 3. 2023. 
  3. ^ Pearce RK, Smith LA, Jackson MJ, Banerji T, Scheel-Krüger J, Jenner P (септембар 2002). „The monoamine reuptake blocker brasofensine reverses akinesia without dyskinesia in MPTP-treated and levodopa-primed common marmosets”. Movement Disorders. 17 (5): 877—886. PMID 12360536. S2CID 46483126. doi:10.1002/mds.10238. 
  4. ^ Frackiewicz EJ, Jhee SS, Shiovitz TM, Webster J, Topham C, Dockens RC, et al. (фебруар 2002). „Brasofensine treatment for Parkinson's disease in combination with levodopa/carbidopa”. The Annals of Pharmacotherapy. 36 (2): 225—230. PMID 11847938. S2CID 21429193. doi:10.1345/aph.1A152. 
  5. ^ Runyon SP, Carroll FI (2006). „Dopamine transporter ligands: recent developments and therapeutic potential”. Current Topics in Medicinal Chemistry. 6 (17): 1825—1843. PMID 17017960. doi:10.2174/156802606778249775. 
  6. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  7. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  8. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди