Паприка (род)

(преусмерено са Capsicum)

Паприка је род биљака из фамилије помоћница (Solanaceae). Природни ареал распрострањења паприке су Централна и Јужна Америка (биогеографско царство Неотропис), али се услед економског значаја и употребе у исхрани људи паприка данас узгаја у читавом свету. На простору Балкана је најпознатија и најзначајнија врста Capsicum annuum, која је у Европу стигла преко Шпаније у 16. веку.

Паприка
Паприка — стабло, цвет, плод, семе
Научна класификација e
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Кладус: Asterids
Ред: Solanales
Породица: Solanaceae
Племе: Capsiceae
Род: Capsicum
L.
Сушене паприке и патлиџани на истанбулској пијаци

Паприка се користи као поврће, зачин и лек. Користи се свежа, конзервирана (туршија), сува или сува млевена (или „туцана“).

Род паприка обухвата једногодишње биљке, висине до 1 m. Листови паприке су јајасти са зашиљеним врхом. Цвета у мају, а цветови су бели, црвени, светложути или љубичасти. Плод је купаст или лоптаст. Мирис и укус плода (благ, сладак до папрено љут) зависи од сорте и зрелости. Дуж нерава постоје жлезде које синтетишу алкалоид капсаицин („одговоран“ за љутину и лековитост паприке). Основни број хромозома је x=12[1].

Имена паприке уреди

Постоји мноштво имена за плод појединих сорти паприке. Најпознатија су паприка, пфеферони, чили. Чили је назив за неколико врста и сорти паприке које се на територији Мексика узгајају још од 3000. године п. н. е.[2]

Систематика и географија рода уреди

Род Capsicum обухвата око 25 врста. Постоји претпоставка да је број врста још већи и да ће се детаљнијим истраживањима Неотрописа описати и нове врсте.[3] Један од проблема класификовања врста унутар рода је питање сродности три од укупно четири гајене врсте (Capsicum annuum, Capsicum frutescens и Capsicum chinense). Поједини аутори их сматрају одвојеним сестринским врстама[3], док Pickersgill[4] сматра да је статус посебних врста нелегитиман.

Научно име врсте Распрострањење
C. annuum L., 1753 Северна Колумбија и јужни део САД
C. baccatum L., 1767 Аргентина, Боливија, Бразил, Парагвај, Перу
C. buforum Hunz., 1969 Бразил
C. campylopodium Sendt., 1846 југ Бразила
C. cardenasii Heiser & Smith, 1958 Боливија
C. chacoense Hunz., 1950 Аргентина, Боливија, Парагвај
C. chinense Jacq., 1777 цео Неотропис
C. coccineum (Rusby) Hunz., 1956 Боливија, Перу
C. cornutum (Hiern) Hunz., 1956 југ Бразила
C. dimorphum (Miers) O.K., 1891 Колумбија
C. dusenii Bitter, 1920 југоисток Бразила
C. eximium Hunz., 1950 Аргентина, Боливија
C. friburgense Barboza & Bianchetti, 2005 Бразил
C. galapagoensis Hunz., 1956 Еквадор
C. geminifolium (Dammer) Hunz., 1956 Колумбија, Еквадор
C. hookerianum (Miers) O.K., 1891 Еквадор
C. hunzikerianum Barboza & Bianchetti, 2005 Бразил
C. lanceolatum (Greenm.) Morton & Standley, 1940 Мексико, Гватемала
C. leptopodum (Dunal) O.K., 1891 Бразил
C. minutiflorum (Rusby) Hunz., 1956 Аргентина, Боливија, Парагвај
C. mirabile Mart ex. Sendt, 1846 југ Бразила
C. parvifolium Sendt., 1846 Колумбија, североисток Бразила, Венецуела
C. pereirae Barboza & Bianchetti, 2005 Бразил
C. praetermissum Heiser & Smith, 1956 југ Бразила
C. pubescens Ruiz & Pav., 1794 цео Неотропис
C. scolnikianum Hunz., 1961 Перу
C. schottianum Sendt., 1846 Аргентина, југ Бразила, југоисток Парагваја
C. tovarii Eshbaugh, Smith & Nickrent, 1983 Перу
C. villosum Sendt., 1846 југ Бразила ., Север Аргентине

Референце уреди

  1. ^ Csilléry, G. Pepper taxonomy and the botanical description of the species. Acta Agronomica Hungarica 54 (2):151-166.
  2. ^ Gil-Jurado, A. T., Il senso del chile e del piccante: dalla traduzione culturale alla rappresentazione visiva in (G. Manetti, ed.), Semiofood: Communication and Culture of Meal, Centro Scientifico Editore, Torino, Italy, 2006:34-58
  3. ^ а б Eshbaugh, W.H. 1993. Peppers: History and Exploitation of a Serendipitous New Crop Discovery. In: Janick, J. & Simon, J.E. (Ed.) New Crops, pp 132-139. Wiley: New York. Online Version, Приступљено 17. 4. 2013.
  4. ^ Pickersgill, B. 1988. The genus Capsicum: a multidisciplinary approach to the taxonomy of cultivated and wild plants. Biol. Zentralbl. 107 (4): 381-389