Lupanje srca

Klasifikacija	D ICD-10: I47 – I49; ICD-9-CM: 427; MeSH: D001145; DiseasesDB: 15206;
Spoljašnji resursi	MedlinePlus: 001101;

Aritmija
Aritmija
	EKG snimak ventrikularne fibrilacije srca
Specijalnosti	kardiologija
Simptomi	palpitacije, vrtoglavica, sinkopa, kratak dah, bol u grudima, decreased level of consciousness
Komplikacije	moždani udar, otkazivanje srca
Vreme pojave	starije doba
Tipovi	ekstrasistola, supraventricular tachycardias, ventricular arrhythmias, bradikardija
Uzroci	problemi sa sprovodnim sistemom srca
Dijagnostički metod	EKG, Holter monitor
Lečenje	lekovi, pejsmejker, operacija
Frekvencija	milioni
	[uredi na Vikipodacima]

Lupanje, preskakanje ili aritmija srca je nenormalni srčani ritam, koji obično uključuje nepravilnosti u frekvenciji i redosledu što se može jasno videti na EKG-u.^[7]^[8] Sve aritmije, a pogotovo one hronične mogu biti opasne. Nepravilnim radom srce ne obavlja svoju funkciju zadovoljavajuće, što šteti organizmu, a osim toga, srce se opterećuje, ugrožava samo sebe i može doći do razvoja ozbiljnijeg oštećenja srčanog mišića. Hronična aritmija može vremenom značajno oštetiti i oslabiti srčani mišić i dovesti do srčane insuficijencije.^[9]^[10]

Naziv

Naziv aritmija nije pravilan jer doslovno prevedeno znači „bez ritma" - pa zato umesto reči „aritmija" podesniji bi bio naziv „disritmija". U praksi se on međutim ne koristi nego se umesto pravilnog koristi naziv aritmija.^[9]

Etiologija

Standardni 12-kanalni EKG je najvažniji i najjednostavniji test za identifikaciju pacijenta sa mehanizmi nepravilnog srčanog rada

Aritmije nastaju zbog nenormalnog stvaranja ili provođenja impulsa. Mogu se javiti i kod normalnog zdravog srca - ektopički udarci, atrijske fibrilacije, pa se tako ventrikularne i supraventrikularne aritmije mogu se javiti i kod potpuno zdravih ljudi.^[11]^[12]

Aritmije mogu uzrokovati psihološki uzroci, bolest, operativni zahvat ili neki lekovi.

Aritmija može biti:^[13]^[14]^[15]

Tahikardija

Tahikardni poremećaj srca, izazvan je ubrzanim radom srca, obično iznad 100 otkucaja u minuti. Mehanizam je zasnovan na fokalnim impulsima ili reentry fenomenu. Fokalni impulsi nastali usled smetnji u stvaranju električnih impulsa u srcu, posledica su:

Povećani automatizam: nadražljivost u SA čvoru ili Purkinjeovim vlaknima je pojačana. Abnormalni automatizam: U pretkomorskim ili komorskim strukturama koje nemaju osobinu “prirodnog pacemakera” nastaje spontani nadražaj.·

Triger aktivnost: kao ishod patološkog naknadnog potencijala. Triger aktivnost uvek predhodi (npr aritmije u okviru hipokalijemije, hiperkalijemije, usled postojanja bradikardije, zatim kod intoksikacije digitalisom itd).

Fokalni impulsi nastali usled smetnji u provođenju električnih impulsa u srcu: „Reentry“ (kružna nadražljivost): Impuls je u jednom smeru blokiran, a u drugom smeru nastavlja da se sprovodi. Nadražaj nastaje ponovo nakon oporavka prvobitnog blokiranog sprovodnog puta (manjak podražljivosti) i time se kružni nadražaj zatvara.

Bradikardija

Bradikardni poremećaj srca, izazvan je usporenjem rada srca koja počinje kada se brzina rada srca smanji ispod 60 otkucaja u minuti. Bradiaritmija se normalno pojavljuje tokom sna. Uzroci bradikardije mogu biti srčanog i nesrčanog porekla.^[16]^[17]

Nesrčani uzoci: kao posledica uzimanje nekih lekova; poremećaji elektrolita (hipokalijemija), poremećaji funkcije endokrinih žlezda (smanjena funkcija štitaste žlezde); snižena telesna temperatura; prevaga parasimpatičkog nervnog sistema; neurološki poremećaji; dugotrajno ležanje.^[18]^[19]

Uzroci od strane srca: uzrokovani koronarnom bolesti srca, srčanim manama, degenerativnim primarnim električnim poremećajima. Najčešći uzroci bradikardije srčanog porekla su: poremećaji koji nastaju u SA čvoru i u AV čvoru.

Faktori rizika

Najčešća bolesna stanja koja uzrokuju aritmije su:

akutni infarkt srca, kao najčešći uzrok u oko 80% pacijenata.^[20]
angina pektoris
neko drugo oštećenje srčanog tkiva (odnosno bilo kakvo oštećenje srčanog tkiva ili promene u sastavu elektrolita srca mogu izazvati promenu srčanog ritma.)
Hipertireoza, hipotireoza, hipoadrenalinizam,
hiperkalijemija, hipokalijemija i drugi elektrolitski poremećaji koji pogoduju aritmiji.
anestezija, u 25% slučajeva
pacijenata koji uzimaju srčane glikozide, simpatolitike ili parasimpatomimetike mogu promeniti brzinu rada srca, bilo zbog neposrednog učinka na srčano tkivo, bilo preko nervnog sistema.
brojni lekovi mogu izazvati aritmije, a takve, lekovima izazvane, aritmije mogu biti i po život opasne.

Aritmija može predstavljati gubitak normalne komunikacije između pretkomorskog provodnog sistema i komora. Zbog činjenice da su pretkomore električno izolovani od komora i povezani su samo AV snopom, pretkom,ore mogu ući u tahikardiju bez poremećaja rada komora.. Često se upotrebljavaju pojmovi ventrikularne i supraventrikularne aritmije. Ventrikularne aritmije potiču iz komora, a supraventrikularne iz dela srca iznad komora, bilo iz pretkomora ili AV čvora.

Dijagnoza

Dijagnoza aritmija postavlja se:

EKG monitoringom
Dijagnostikom osnovnog kardijalnog, ili psihosomatskog oboljenja: vrsta bolesti, procena funkcije komora.
Psihosomatske dijagnostike

Terapija

Terapija aritmija zavisiće od tipa i težine osnovne bolesti, i ima za cilj:^[21]

otklanjanje simptoma
prevenciju komplikacija (tromboembolije, kardiomiopatije)
prevenciju naprasne srčane smrti.

Izvori

^ „What Are the Signs and Symptoms of an Arrhythmia?”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 19. 2. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.
^ ^а ^б „What Is Arrhythmia?”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 2. 3. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.
^ ^а ^б „Types of Arrhythmia”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 7. 6. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.
^ ^а ^б „Who Is at Risk for an Arrhythmia?”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 3. 3. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.
^ „How Are Arrhythmias Diagnosed?”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 18. 2. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.
^ „How Are Arrhythmias Treated?”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 17. 2. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.
^ Wolfe CL, Nibley C, Bhandari A, et al: Polymorphous ventricular tachycardia associated with acute myocardial infarcion. Circulaion. 84: 1543—1551. 1991. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ Travica-Kojadinović, Dr Tisa. „Aritmija Srca”. Kardiologija (на језику: српски). Приступљено 2021-01-23.
^ ^а ^б Atwood, Sandra; Stanton, Cheryl; Jenny Storey Davenport (2008). Introduction to Basic Cardiac Dysrhythmias (4. изд.). Mosby/JEMS. ISBN 978-0-323-05225-2.
^ Walraven, Gail (2005). Basic Arrhythmias (6. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-117591-4.
^ „Arrhythmia: Causes, symptoms, types, and treatment”. www.medicalnewstoday.com (на језику: енглески). 2020-02-28. Приступљено 2021-01-23.
^ Guasch, E.; Mont, L. (фебруар 2017). „Diagnosis, pathophysiology, and management of exercise-induced arrhythmias”. Nat Rev Cardiol. 14 (2): 88—101.
^ „Arrhythmia | NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov. Приступљено 23. 1. 2021.
^ „Arrhythmia”. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2021.
^ „Categories of Arrhythmias”. Texas Heart Institute (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-23.
^ Devinsky, O. (2004). „Effects of seizures on autonomic and cardiovascular function”. Epilepsy Curr. 4 (2): 43—46. doi:10.1111/j.1535-7597.2004.42001.x. . 2.
^ Seeck M, Blanke O, Jallon P, Picard F, Zaim S (2001). „Symptomatic postictal cardiac asystole in a young patient with partial seizures”. Europace. 3: 247—52. doi:10.1053/eupc.2001.0173. .
^ Wung SF. Bradyarrhythmias: clinical presentation, diagnosis, and management. Crit Care Nurs Clin North Am. 28 (3): 297—308. септембар 2016. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
^ Malik, M. G.; Franklin SM; Whigham, L. A.; Castellanos, A.; Fontaine, J. M. (март 2014). „Asymptomatic sinus bradycardia following bariatric surgery”. American Journal of Cardiology. 113 (6): 1049—53. .
^ Antman EM, Berlin JA (1992). „Declining incidence of ventricular ibrillaion in myocardial infarcion: Implicaions for prophylacic use of lidocaine”. Circulaion. 86: 764—773.
^ Grantham, H. J. (јул 2007). „Emergency management of acute cardiac arrhythmias”. Aust Fam Physician. 36 (7): 492—7. .

Literatura

Walraven, Gail (2005). Basic Arrhythmias (6. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-117591-4.
Atwood, Sandra; Stanton, Cheryl; Jenny Storey Davenport (2008). Introduction to Basic Cardiac Dysrhythmias (4. изд.). Mosby/JEMS. ISBN 978-0-323-05225-2.

Spoljašnje veze

Lupanje srca на сајту Curlie (језик: енглески)

[NIH2011Sym-1] „What Are the Signs and Symptoms of an Arrhythmia?”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 19. 2. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.

[NIH2011Def-2] а ^б „What Is Arrhythmia?”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 2. 3. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.

[NIH2011Type-3] а ^б „Types of Arrhythmia”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 7. 6. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.

[NIH2011Risk-4] а ^б „Who Is at Risk for an Arrhythmia?”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 3. 3. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.

[NIH2011Diag-5] „How Are Arrhythmias Diagnosed?”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 18. 2. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.

[NIH2011Tx-6] „How Are Arrhythmias Treated?”. National Heart, Lung, and Blood Institute. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 17. 2. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.

[7] Wolfe CL, Nibley C, Bhandari A, et al: Polymorphous ventricular tachycardia associated with acute myocardial infarcion. Circulaion. 84: 1543—1551. 1991. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[8] Travica-Kojadinović, Dr Tisa. „Aritmija Srca”. Kardiologija (на језику: српски). Приступљено 2021-01-23.

[1.-9] а ^б Atwood, Sandra; Stanton, Cheryl; Jenny Storey Davenport (2008). Introduction to Basic Cardiac Dysrhythmias (4. изд.). Mosby/JEMS. ISBN 978-0-323-05225-2.

[10] Walraven, Gail (2005). Basic Arrhythmias (6. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-117591-4.

[11] „Arrhythmia: Causes, symptoms, types, and treatment”. www.medicalnewstoday.com (на језику: енглески). 2020-02-28. Приступљено 2021-01-23.

[12] Guasch, E.; Mont, L. (фебруар 2017). „Diagnosis, pathophysiology, and management of exercise-induced arrhythmias”. Nat Rev Cardiol. 14 (2): 88—101.

[13] „Arrhythmia | NHLBI, NIH”. www.nhlbi.nih.gov. Приступљено 23. 1. 2021.

[14] „Arrhythmia”. WebMD (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2021.

[15] „Categories of Arrhythmias”. Texas Heart Institute (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-23.

[16] Devinsky, O. (2004). „Effects of seizures on autonomic and cardiovascular function”. Epilepsy Curr. 4 (2): 43—46. doi:10.1111/j.1535-7597.2004.42001.x. . 2.

[17] Seeck M, Blanke O, Jallon P, Picard F, Zaim S (2001). „Symptomatic postictal cardiac asystole in a young patient with partial seizures”. Europace. 3: 247—52. doi:10.1053/eupc.2001.0173. .

[18] Wung SF. Bradyarrhythmias: clinical presentation, diagnosis, and management. Crit Care Nurs Clin North Am. 28 (3): 297—308. септембар 2016. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

[19] Malik, M. G.; Franklin SM; Whigham, L. A.; Castellanos, A.; Fontaine, J. M. (март 2014). „Asymptomatic sinus bradycardia following bariatric surgery”. American Journal of Cardiology. 113 (6): 1049—53. .

[20] Antman EM, Berlin JA (1992). „Declining incidence of ventricular ibrillaion in myocardial infarcion: Implicaions for prophylacic use of lidocaine”. Circulaion. 86: 764—773.

[21] Grantham, H. J. (јул 2007). „Emergency management of acute cardiac arrhythmias”. Aust Fam Physician. 36 (7): 492—7. .

[7]

[8]

[9]

[10]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

Klasifikacija	D ICD-10: I47 – I49 ICD-9-CM: 427 MeSH: D001145 DiseasesDB: 15206
Spoljašnji resursi	MedlinePlus: 001101