Cijanokobalamin

(преусмерено са Cianopramin)

Cijanokobalamin je najrasprostranjenija forma vitamina B12.[3] Vitamin B12 je generički naziv za sve provitamine vitamina B12. Telo može da konvertuje cijanokobalamin to bilo koju od aktivnih formi vitamina B12, npr. metilkobalamin.[4]

Cijanokobalamin
Identifikacija
DrugBank
ECHA InfoCard 100.000.618
EC broj 200-680-0
Svojstva
C63H88CoN14O14P
Molarna masa 1355,38 g/mol
Agregatno stanje Tamno crven čvrsta materija
Tačka topljenja > 300 °C
Tačka ključanja > 300 °C
Rastvara se
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja External MSDS from Fisher Scientific
Nije dostupan
S-oznake S24/25
NFPA 704
NFPA 704 four-colored diamondFlammability code 1: Must be pre-heated before ignition can occur. Flash point over 93 °C (200 °F). E.g., canola oilHealth code 1: Exposure would cause irritation but only minor residual injury. E.g., turpentineReactivity (yellow): no hazard codeSpecial hazards (white): no code
1
1
Tačka paljenja N/A
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY verifikuj (šta je ДаYНеН ?)
Reference infokutije

Hemijske osobine

уреди

Cijanokobalamin je najpoznatiji i najviše proizvođeni provitamin iz familije B12 vitamina (familije hemikalija koje funkcionišu kao B12 kad se unesu u telo). Cijanokobalamin je najstabilnija forma ovog vitamina na vazduhu. On se najlakše kristališe, i stoga se lako prečišćava nakon proizvodnje bakterijskom fermentacijom, ili sintezom in vitro. On se može dobiti u obliku tamnih crvenih kristala ili kao amorfni crveni prah. Cijanokobalamin je veoma higroskopan u svojoj anhidratnoj formi, i malo je rastvoran u vodi (1:80). Stabilan je pri kratkotrajnom autoklaviranju na 121 °C, ali je veoma nastablian pri izlaganju svetlosti.

Kod životinja se cijanidni ligand zamenjuje drugim grupama (adenozil, metil), koje su biološki aktivne. Preostali deo cijanokobalamina ostaje nepromenjen.

Reference

уреди
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500. 
  4. ^ Victor Herbert (1988). „Vitamin B-12: plant sources, requirements, and assay” (PDF). American Journal of Clinical Nutrition. 48 (3 Suppl): 852—8. PMID 3046314. 

Vidi još

уреди

Spoljašnje veze

уреди


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).