Conversio Bagoariorum et Carantanorum

„Conversio Bagoariorum et Carantanorum“ („Преобраћење Бавараца и Карантанаца“) је латинска историја написана у Салцбургу 870-их година. Књига описује живот и каријеру оснивача Салцбурга свеца Руперта (ум. 710), посебно његов мисионарски рад у Баварској, и активности бискупа и опата у Салцбуршкој надбискупији. Завршава се кратком историјом Карантаније.

Дело је можда написао сам Адалвин лично, тадашњи надбискуп Салцбурга. Намера му је била да се Лудвигу Немачком пружи посебна историјска перспектива о недавном сукобу мисионарства из Салцбурга и оног који су спроводила браћа Ћирило и Методије, који су проповедали нову религију међу словенским народима Велике Мораве и Паноније. Три рукописа се односе на цркву посвећену Прибину која се налазила на поседу у његовом власништву под називом Нитрава.

Референце уреди

Wolfram, Herwig, ур. (1979). Conversio Bagoariorum et Carantanorum. Vienna: Böhlau.
Bartoňková, Dagmar; et al., ур. (1969). „Libellus de conversione Bagoariorum et Carantanorum (i.e. Conversio)”. Magnae Moraviae fontes historici III. Prague: Statni pedagogicke nakl.

Литература уреди

Lošek, Fritz (1997). Die Conversio Bagoariorum et Carantanorum und der Brief des Erzbischofs Theotmar von Salzburg. MGH Studien und Texte. 15. Hannover.
Lošek, Fritz (1985). „Philologisches zur Conversio Bagoariorum et Carantanorum”. Ур.: Herwig Wolfram; Andreas Schwarcz; Herwig Friesinger; Falko Daim. Die Bayern und ihre Nachbarn. Berichte des Symposions der Kommission für Frühmittelalterforschung. 1. Vienna. стр. 255—68.
Nótári, Tamás (2005). Források Salzburg kora középkori történetéből (Извори из раносредњовековне историје Салцбурга). Szeged: Lectum Kiadó. ISBN 963-86649-6-7. Hungarian.
Nótári, Tamás (2000). „Conversio Bagoariorum et Carantanorum”. Aetas. 15 (3): 93—111.
Wolfram, Herwig (1995). Salzburg, Bayern, Österreich. Die Conversio Bagoariorum et Carantanorum und die Quellen ihrer Zeit. Mitteilungen des Instituts für Österreichische Geschichtsforschung. 31. Vienna and Munich.