Mečja leska

(преусмерено са Corylus colurna)

Mečja leska (lat. Corylus colurna L.), je visoko listopadno drvo iz porodice Betulaceae ili Corylaceae [а][1]. Često se gaji kao parkovska vrsta,[2] ali i kao podloga za kalemljenje obične leske.[3] Drugi domaći nazivi za ovu vrstu su medveđa leska, divlja leska, divlji lešnik, divoljeska.

Mečja leska
List i plod
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
C. colurna
Биномно име
Corylus colurna

Rasprostranjenost уреди

Areal mečje leske obuhvata Rumuniju, Balkansko poluostrvo, Malu Aziju, Iran, i Indo-himalajsku oblast. U Srbiji je karakteristična vrsta za Đerdapsko područje, gde ulazi kao edifikator u veći broj fitocenoza, zajedno sa bukvom, hrastom i drugim vrstama (Fageto-hyrcaneto-colurnetum Jov., Fago-colurnetum mixtum Miš., Querco-colurnetum Miš. i dr).[2]

Opis vrste уреди

Mečja leska je listopadno jednodomo drvo visine do 25, ređe i do 30 m, prsnog prečnika debla do 75 cm (ređe i do 1 m). Krošnja je pravilna, kupasta do široko zaobljena. Kora debla je sivkasto bela do tamno siva, plutasta, uzdužno plitko ispucala. Jednogodišnji izdanci su dlakavi, žućkaste boje, a kasnije posive i postaju plutasti.[2]

Pupoljci su krupni, dugi 6-7 mm. Listovi široko jajoliki do okruglasti, dugi 7-12 cm i široki 5-10 cm. S lica su tamno zeleni, a s naličja dlakavi duž nerava. Po obodu su dvostruko testerasti, nešto suženi pri vrhu, dok je osnova lista srcoliko urezana. Prvi par bočnih nerava nastavlja se na peteljku i nije obrastao liskom. Lisna peteljka duga je do 2,5 cm i često žlezdasto maljava.[2]

Muški cvetovi u cvastima - resama, po 2-3 rese zajedno, formiraju se u jesen i tako prezimljuju. Ženski cvetovi javljaju se u proleće. Sitni su i neugledni, kao kod obične leske.[4] Plodovi, lešnici, javljaju se po 3-8 zajedno. Okruglasti su, nešto spljošteni, dugi 17-20 mm i 12-18 mm u prečniku. Perikarp je debeo i tvrd, a jezgro sitno. Listoliki omotač ploda je žlezdasto dlakav i mesnat, obuhvata čitav plod i 2-3 puta premašuje veličinu ploda svojim nepravilnim končastim nastavcima, koji su povijeni na sve strane.[2]

Uslovi staništa уреди

Mečja leska doživi starost i preko 200 godina. Raste brzo i otporna je na mraz. Podnosi veće zasenjivanje od obične leske. Traži dublja i svežija zemljišta, na krečnjaku. Pretežno je nalazimo od 100-1200 metara, a penje se i do 1700 m nadmorske visine. Ekološka amplituda je široka. Mečija leska je zastupljena u većem broju reliktnih zajednica (fitocenoza) toplijih predela.[4] U svim ovim zajednicamapokazuje širok ekološki dijapazon i izgrađuje posebne ekotipove koji se međusobno razlikuju.[2]

Upotreba уреди

Drvo mečje leske ima visoke tehničke vrednosti.[5] Čvrsto je i žilavo. Dobro se polira i upotrebljava se u industriji nameštaja.[2]

Karak­teristično je da mečja leska ne daje izdanke, te se koristi kao podloga za gajenje pleme­nitih sorti obične leske, gde služi kao stablotvorac.[5] U Srbiji se mečija leska uzgaja u voćarskim rasadnicima posebno za ovu namenu.[3]

Značaj u ozelenjavanju уреди

U Srbiji se mečja leska često gaji u rasadnicima i kao ukrasna vrsta. Dekorativnosti doprinosi celokupan habitus ovog drveta, ali i pravilna gusta krošnja čije lišće ostaje zeleno do duboko u jesen. Zbog pravilnog oblika debla i krošnje naročito je pogodna za drvorede, a izuzetno je lepa i kao soliterno stablo. U gradskim sredinama dobro uspeva.[6] Dobro vezuje teren, pa je pogodna za poljozaštitne pojaseve, a gusta krošnja čini je dobrim izborom i za vetrozaštitni pojas.[2]

Vidi još уреди

Леска

Napomene уреди

  1. ^ U zavisnosti od sistematizacije rod leski se ponekad svrstava i u podporodicu ili posebnu porodicu Corylaceae

Reference уреди

  1. ^ а б „family Betulaceae”. thefreedictionary.com/. Farlex. Приступљено 30. 4. 2016. 
  2. ^ а б в г д ђ е ж Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 307—310 
  3. ^ а б Cerović, Slobodan; et al. (2005). „PROIZVODNJA SADNICA LESKE KALEMLJENJEM NA PODLOZI MEČJE LESKE” (PDF). Letopis naučnih radova. br. 1: 164—168. Приступљено 27. 4. 2016. 
  4. ^ а б „CORYLUS COLURNA L.”. www.mojabasta.com. Moja bašta. Архивирано из оригинала 13. 05. 2016. г. Приступљено 27. 4. 2016. 
  5. ^ а б „Mečja leska (div lešnik) (C. colurna L.)”. vocarstvo.rs. Voćarstvo Srbija. Архивирано из оригинала 27. 04. 2016. г. Приступљено 27. 4. 2016. 
  6. ^ Jovanović, Branislav; Juga, Svetlana (1878). „Dendroflora Bele crkve i okoline” (PDF). Glasnik Instituta za botaniku i botaničke bašte Univerziteta u Beogradu. (XII) XV. 1—3: 131—160. Приступљено 27. 4. 2016. 

Literatura уреди

Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 307—310 

Spoljašnje veze уреди

„CORYLUS COLURNA L.”. www.mojabasta.com. Moja bašta. Архивирано из оригинала 13. 05. 2016. г. Приступљено 27. 4. 2016.