Etillitijum

Etillitijum
	; Etillitijum
Nazivi
	IUPAC naziv litijum;etan
Identifikacija
CAS broj	811-49-4 ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
Bajlštajn	3587196
ChEBI	CHEBI:CHEBI:51468 ;
ChemSpider	71438 ;
ECHA InfoCard	100.011.246
EC broj	212-370-2
Gmelin Referenca	738
PubChem C ID	79107;
UNII	42349886 ;
	SMILES [Li+].C[CH2-]; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	C2H5Li
Molarna masa	36,05512859 g/mol
Opasnosti
Opasnost u toku rada	zapaljiv, korozivan
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	Reference infokutije

Etillitijum je organometalno jedinjenje litijuma formule LiCH₂СH₃. Ono se javlja u vidu bezbojnih kristala, rastvorljivih u organskim rastvaračima, a postoji u obliku tetra- i heksamera.

Reaktivnost

Reakcija litijuma i etil bromida:

{\mathsf {2Li+CH_{3}CH_{2}Br\ {\xrightarrow {}}\ LiCH_{2}CH_{3}+LiBr}}

Reakcija litijuma i dietil žive:

{\mathsf {2Li+Hg(CH_{2}CH_{3})_{2}\ {\xrightarrow {}}\ 2LiCH_{2}CH_{3}+Hg}}

Fizička svojstva

Etillitijum se formira u polarnim rastvaračima (etri, tetrahidrofuran) i u kristalima tetramernog oblika (LiС₂H₅)₄ - iskošena kocka.

U nepolarnim rastvaračima (benzen, ugljovodonici) - heksameri (LiС₂H₅)₆.

Sublimira se u vakuumu na 70-80°C.

Hemijska svojstva

Etillitijum se oksiduje atmosferskim kiseonikom sa samozapaljenjem. On burno reaguje sa vodom koja se koristi za sušenje organskih rastvarača i analizu količine vode u rastvaračima:

{\mathsf {LiCH_{2}CH_{3}+H_{2}O\ {\xrightarrow {}}\ LiOH+C_{2}H_{6}\uparrow }}

Reference

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

Literatura

Clayden, Jonathan; Greeves, Nick; Warren, Stuart; Wothers, Peter (2001). Organic Chemistry (I изд.). Oxford University Press. ISBN 978-0-19-850346-0.
Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th изд.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7.
Химическая энциклопедия. 2. Редкол.: Кнунянц И.Л. и др. М.: Советская энциклопедия. 1990.
Рипан Р.; Четяну И. (1971). Неорганическая химия. Химия металлов. 1. М.: Мир.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[1]

[2]