Hidrohlorotiazid (HCTZ, HCT, HZT) je diuretik i tiazidne klase koji deluje putem inhibicije sposobnosti bubrega da zadržavaju vodu. Time se redukuju zapremina krvi, umanjuje povratak krvi u srce i time srčani izlaz i smatra se da je putem drugih mehanizama ima sposobnost snižavanja perifernog vaskularnog otpora.[2] Hidrohlorotiazid je diuretik koji pošteđuje kalcijum, tako da može da pomogne telu da izgubi suvišnu vodu bez gubitka kalcijuma.

Hidrohlorotiazid
IUPAC ime
6-hloro-1,1-diokso-3,4-dihidro-2H-1,2,4-benzotiadiazin-7-sulfonamid
Klinički podaci
Prodajno imeApo-hydro, Aquazide h, Dichlotride
Drugs.comMonografija
MedlinePlusa682571
Kategorija trudnoće
  • B (D ako se koristi za tretiranje trudnoćom uzrokovane hipertenzije)
Način primeneOralno (kapsule, tablete, oralni rastvor)
Pravni status
Pravni status
  • ℞ (Prescription only)
Farmakokinetički podaci
BioraspoloživostVarijabilno se apsorbuje iz GI trakta. Biodostupnost ~ 70%
Metabolizamne podleže znatnom metabolizmu[1]
Poluvreme eliminacije5,6-14,8 h
Izlučivanje>95% se izlučuje nepromenjeno urinom
Identifikatori
CAS broj58-93-5 ДаY
ATC kodC03AA03 (WHO)
PubChemCID 3639
DrugBankDB00999 ДаY
ChemSpider3513 ДаY
UNII0J48LPH2TH ДаY
KEGGD00340 ДаY
ChEMBLCHEMBL435 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC7H8ClN3O4S2
Molarna masa297,74
  • O=S(=O)(c1c(Cl)cc2c(c1)S(=O)(=O)NCN2)N
  • InChI=1S/C7H8ClN3O4S2/c8-4-1-5-7(2-6(4)16(9,12)13)17(14,15)11-3-10-5/h1-2,10-11H,3H2,(H2,9,12,13) ДаY
  • Key:JZUFKLXOESDKRF-UHFFFAOYSA-N ДаY

Delovanje

уреди

On je umereni diuretik i dovodi do izlučivanja 5-10% filtriranog natrijuma. Inhibirajući reapsorpciju natrijuma u distalnim bubrežnim tubulima hidrohlorotiazid povećava izlučivanje natrijuma i vode. Takođe ubrzava protok tubularne tečnosti s elektrolitima distalno do mesta izlučivanja vodonika i kalijuma. Zbog smanjenja plazmatske zapremine povećava se izlučivanje aldosterona što povećava reapsorpciju natrijuma te gubitak kalijuma i vodonika. Nakon peroralne primene hidrohlorotiazida, diureza nastupa tokom 2 sata, dostiže maksimum nakon 4 sata i traje oko 6 do 12 sati.

On se malo kad koristi samostalno, ali se zato vrlo često kombinuje s brojnim antihipertenzivnim lekovima kao što su ACE inhibitori, ATII inhibitori, beta-blokatori, a koristi se i u kombinaciji s diureticima koji štede kalijum (amilorid, triamteren). Naime, hidrohlorotiazid dovodi do povećanog gubitka kalijuma, pa stoga može izazvati opasnu hipokalemiju. Ali, u kombinaciji s diureticima koji pošteđuju kalijum, amiloridom i triamterenom takav učinak na koncentraciju kalijuma znatno se ublažava. Takođe, ACE inhibitori povećavaju serumski kalijum, pa kombinacija s hidrohlorotiazidom dovodi do uravnoteženja koncentracije kalijumovih jona u serumu. Njegova definisana dnevna doza iznosi 25 mg, ali u kombinacijama s drugim antihipertenzivnim lekovima dolazi u manjim dozama.

Nuspojave

уреди

Najčešće moguće nuspojave hidrohlorotiazida su slabost, hipotenzija, neravnoteža elektrolita, hipokalemija, hiperglikemija, hiperuricemija, impotencija, pankreatitis, vrtoglavica, zatajenje bubrega, intersticijski nefritis, eritema multiforme te mišićni spazam.

Reference

уреди
  1. ^ Beermann B, Groschinsky-Grind M, Rosén A (1976). „Absorption, metabolism, and excretion of hydrochlorothiazide”. Clin Pharmacol Ther. 19 (5 (Pt 1)): 531—7. 
  2. ^ Duarte JD, Cooper-DeHoff RM (2010). „Mechanisms for blood pressure lowering and metabolic effects of thiazide and thiazide-like diuretics”. Expert Rev Cardiovasc Ther. 8 (6): 793—802. PMC 2904515 . PMID 20528637. doi:10.1586/erc.10.27. 

Vidi još

уреди

Spoljašnje veze

уреди


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).