Hoplophoneus (Хоплофонеус — „хоплит убојица”) је изумрли род мачколиких звијери, из изумрле потпородице Hoplophoneinae унутар изумрле породице Nimravidae, који је у периоду од касног Еоцена до раног Олигоцена настањивао подручје Европе, Сјеверне Америке[1] и Азије.[2]

Hoplophoneus
Временски распон: 35.5–28.0 Ma
касни Еоцен до рани Олигоцен
реконструкција изгледа врсте
Hoplophoneus primaevus
(аутор Роберт Брус Хорсфал, 1913. год.)
костур врсте
Hoplophoneus primaevus
(Амерички музеј природне историје, Њујорк)
Научна класификација e
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Carnivora
Подред: Feliformia
Породица: Nimravidae
Потпородица: Hoplophoninae
Род: Hoplophoneus
Cope, 1874
Типска врста
Hoplophoneus primaevus
Leidy, 1851
Врсте
  • Hoplophoneus cerebralis
  • Hoplophoneus dakotensis
  • Hoplophoneus occidentalis
  • Hoplophoneus oharrai
  • Hoplophoneus primaevus
  • Hoplophoneus sicarius
  • Подрод: †Eusmilus
    • Hoplophoneus bidentatus
    • Hoplophoneus villebramarensis
Синоними
синоними рода:
  • Dinotomius (Williston, 1895)
  • Ekgmoiteptecela (Macdonald, 1963)
  • Eusmilus (Gervais, 1876)
  • Hoplophomus (Studder, 1882)
  • Hoplophoneous
  • Pareusmilus (Kretzoi, 1929)
синоними подрода:
  • Ekgmoiteptecela (Macdonald, 1963)
  • Pareusmilus (Kretzoi, 1929)
синоними врсте:
  • H. bidentatus:
    • Eusmilus bidentatus (Filhol, 1872)
    • Machairodus bidentatus
  • H. cerebralis:
    • Ekgmoiteptecela olsontau (Macdonald 1963)
    • Eusmilus belli (Stock, 1933)
    • Eusmilus cerebralis (Toohey, 1959)
    • Eusmilus olsontau
    • Hoplophoneus belli (Stock, 1933)
    • Machaerodus cerebralis (Cope, 1880)
  • H. dakotensis:
    • Eusmilus dakotensis (Hatcher, 1895)
  • H. occidentalis:
    • Dinotomius atrox (Williston, 1895)
    • Drepanodon occidentalis (Leidy, 1866)
    • Machairodus occidentalis (Leidy, 1866)
  • H. oharrai:
    • Drepanodon oharrai (Jepsen, 1926)
  • H. primaevus:
    • Drepanodon mentalis
    • Drepanodon molossus (Thorpe, 1920)
    • Drepanodon oreodontis
    • Drepanodon primaevus (Leidy, 1857)
    • Hoplophoneous oreodontis
    • Hoplophoneus insolens (Adams, 1896)
    • Hoplophoneus latidens (Thorpe, 1920)
    • Hoplophoneus marshi (Thorpe, 1920)
    • Hoplophoneus mentalis (Sinclair, 1921)
    • Hoplophoneus molossus (Thorpe, 1920)
    • Hoplophoneus oreodontis (Cope, 1873)
    • Hoplophoneus primaevus latidens (Hough, 1949)
    • Hoplophoneus primaevus primaevus (Hough, 1949)
    • Hoplophoneus robustus Adams, 1896)
    • Machairodus oreodontis
    • Machairodus primaevus (Leidy, 1851)
  • H. sicarius:
    • Eusmilus sicarius (Sinclair & Jepsen, 1927)
  • H. villebramarensis:
    • Eusmilus villebramarensis (Peigné & Brunet, 2001)
одлијеви мозгова из унутрашњости лобања неколико примјерака врсте
Hoplophoneus bidentatus
фосилни остаци врсте
Hoplophoneus dakotensis

Етимологија назива уреди

Назив рода Hoplophoneus води поријекло од:

Назив подрода Eusmilus води поријекло од:

  • латинске ријечи еу (лат. eu), која значи право или истинито,
  • и старогрчке ријечи смилус (стгрч. σμίλη), која значи нож или клин.

Опис уреди

Врсте из рода Hoplophoneus су по величини достизала димензије данашњег леопарда. Имале су дуго и робусно тијело, кратке ноге и дуге горње очњаке. Највеће врсте из овог рода су достизале тежину до 160 kg и достизале дужину до 2,5 m.[3] Врста Hoplophoneus occidentalis је у просјеку била величине повећег леопарда, у раменима је достизала висину од 60 cm и имала је дуге горње очњаке. Врсте Hoplophoneus primaevus и Hoplophoneus sicarius су имале веће горње очњаке од врсте Hoplophoneus occidentalis.[4] Врста Hoplophoneus bidentatus је достизала дужину до 1,5 m, у раменима висину од 60 cm и тежину од 30 до 50 kg. Врсте из рода Hoplophoneus су посједовале само 26 зуба у вилицама, умјесто 44 зуба као други сисари месоједи. Такође, ове врсте су могле да отворе своје вилице под углом од 90°, што им је омогућило да користе своје дуге очњаке при убијају плијена.

Раст и развој уреди

Што се тиче врста из подрода Eusmilus, фосилни остаци младунаца и адолесцената ови врста указују на то да су се у току одрастања дуги очњаци појављивали касније. Ови докази указују на то да су ове врсте дуго у току свог живота овисиле о млијеку своји мајки као главном извору хране. Из пронађени мљечни зуба млади примјерака ови врста утврђено је да су, након ницања, зуби били довољно велики да би их они користили ефикасно у лову. Такође, могућност да своје оштећене млијечне сабљасте очњаке замјене са трајним очњацима је била додатна предност ови млади нимравида.[5] Вјероватно су и остале врсте из рода Hoplophoneus посједовале ове особине.

Палеопатологија уреди

Врсте из рода Hoplophoneus су често долазиле у сукоб са другим врстама из породице Nimravidae, па чак и са представницима свог рода. Озлиједе које су настајале у борбама су често настајале на леђима или на предјелу лица око очију. Као примјер се може навести лобања једног примјерка рода Hoplophoneus (откривена 2010. године на подручју националног парка Бедлендс у Јужној Дакоти) на којој су пронађене озлиједе (односно рупе) које по својој димензији одговарају сабљастим очњацима другог примјерка рода Hoplophoneus. Из озлиједа се може закључити да је први нимравид дошао у сукоб са другим нимравидом и преживио га, јер ране указују на то да су полако зацјељивале.[6]

Систематика уреди

Историја класификације уреди

У истраживању из 2016. године, палеонтолог Пол З. Берет је утврдио да је статус рода Eusmilus неважећи, и да су у ствари представници овог рода дио рода Hoplophoneus.[7] Такође, врста "Hoplophoneus" strigidens, која је раније била уврштена унутар рода Hoplophoneus, према овом истраживању је препозната као представник породице Barbourofelidae.[7]

Класификација уреди

род Hoplophoneus
Подрод: Врсте: Распрострањеност фосила
и локација:
Временски
распон:
H. cerebralis (Cope, 1880)   САД (Вајоминг, Јужна Дакота, Калифорнија и Орегон) 34,0 до 28,0 мил. год.
H. dakotensis (Hatcher, 1895)   САД (Јужна Дакота) 30,50 до 29,75 мил. год.
H. occidentalis (Leidy, 1866)   САД (Вајоминг, Јужна Дакота, Небраска и Сјеверна Дакота,) 33,25 до 30,50 мил. год.
H. oharrai (Jepsen, 1926)   САД (Јужна Дакота) 34,0 до 33,89 мил. год.
H. primaevus (Leidy, 1851)   САД (Вајоминг, Јужна Дакота, Колорадо, Небраска и Сјеверна Дакота) 35,50 до 30,25 мил. год.
H. sicarius (Sinclair & Jepsen, 1927)   САД (Вајоминг и Јужна Дакота) 33,89 до 32,10 мил. год.
Eusmilus
(Gervais, 1876)
H. bidentatus (Filhol, 1872)   Њемачка
  Француска
33,77 до 32,63 мил. год.
H. villebramarensis (Peigné & Brunet, 2001)   Њемачка
  Француска
   Швајцарска
32,63 до 30,83 мил. год.

Филогенија уреди

Доље приказан кладограм представља филогенетске везе рода Hoplophoneus.[8][2][7]

 Feliformia 

Tapocyon

Quercygalidae

Palaeogalidae

 ? 

Chailicyon

Aeluroidea  

 †Nimravidae 

Maofelis

nimravid sp. (MA-PHQ 348)

Nimravinae

Dinailurictinae

Dinictis  

Pogonodon

 †Hoplophoneinae 

Nanosmilus

 †Hoplophoneus 

Hoplophoneus oharrai

Hoplophoneus occidentalis

Hoplophoneus primaevus  

Hoplophoneus dakotensis

Hoplophoneus sicarius

Hoplophoneus cerebralis

 (†Eusmilus

Hoplophoneus villebramarensis

Hoplophoneus bidentatus

 sensu stricto 
 (Hoplophoneus sensu lato) 

Временска распрострањенст уреди

EusmilusEusmilusNanosmilusPogonodonDinictisDinailurictinaeNimravinaeMaofelisMiocenOligocenEocenBurdigalianAquitanianChattianRupelianPriabonianBartonian

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Turner, Alan. National Geographic Prehistoric Mammals. National Geographic, 2004., pp.120-121
  2. ^ а б Averianov, Alexander; Obraztsova, Ekaterina; Danilov, Igor; Skutschas, Pavel; Jin, Jianhua (10. 5. 2016). „First nimravid skull from Asia”. Scientific Reports. 6 (1): 25812. Bibcode:2016NatSR...625812A. ISSN 2045-2322. PMC 4861911 . PMID 27161785. doi:10.1038/srep25812. 
  3. ^ Sorkin, B. (10. 4. 2008). „A biomechanical constraint on body mass in terrestrial mammalian predators”. Lethaia. 41 (4): 333—347. doi:10.1111/j.1502-3931.2007.00091.x. 
  4. ^ Turner, Alan (1997). The Big Cats and their Fossil Relatives: an illustrated guide. New York: Columbia University Press. стр. 234. ISBN 978-0-231-10228-5. 
  5. ^ Antón, Mauricio (2013). Sabertooth. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-01049-0. 
  6. ^ The Dakota Badlands Used to Host Sabertoothed Pseudo-Cat Battles
  7. ^ а б в Barrett, P.Z. (2016). „Taxonomic and systematic revisions to the North American Nimravidae (Mammalia, Carnivora)”. PeerJ. 4: e1658. PMC 4756750 . doi:10.7717/peerj.1658. 
  8. ^ Peigne, Stéphane (maj 2003). „Systematic review of European Nimravinae (Mammalia, Carnivora, Nimravidae) and the phylogenetic relationships of Palaeogene Nimravidae”. Zoologica Scripta. 32 (3): 199—229. ISSN 0300-3256. doi:10.1046/j.1463-6409.2003.00116.x. 

Спољашње везе уреди