Ironija sudbine

film
(преусмерено са Ironija sudbine (film))

Ironija sudbine (ru. Ирония судьбы) je sovjetski film snimljen 1975. Film se prikazuje za svaku novu godinu već 45 godina. Mnogi ga smatraju najpopularnijim sovjetskim filmom. U decembru 2007. je u bioskopima prikazan nastavak filma, Ironija sudbine - nastavak.

Poster
 Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Osnov zapleta je gotovo uniformnost arhitekture stambenih blokova širom SSSR-a za vreme Brežnjeva. Film započinje kratkim animiranim segmentom koji prikazuje zemlju ispunjenu istim bezličnim zgradama.

Grupa prijatelja po ustaljenom običaju odlazi 31. decembra u saunu, baš kao što rade pred svaku novu godinu. Tokom boravka u sauni Ženja ih obaveštava da je baš tog dana odlučio da se oženi, a prijatelji odlučuju da to proslave i ubrzo su svi pijani. Posle saune odlaze na aerodrom da isprate Pavlika u Lenjingrad, ali greškom stavljaju potpuno pijanog Ženju na let za Lenjingrad umesto Pavlika. Ženja po sletanju nije primetio da više nije na Moskovskom aerodromu, uzima taksi, koji ga odvodi u Lenjingradsku ulicu koja se zove baš kao i njegova u Moskvi, u kojoj je ista zgrada, a čak i ključ otključava stan sa istim brojem. Ženja leže u krevet, gde ga zatiče Nađa, kojoj upravo treba da stigne dečko za koga je ona namerna da se uda. Za to vreme Žanjina verenica sedi u stanu u Moskvi potpuno sama čekajući ga.

Nakon čitanja scenarija, kompozitor Mikael Tariverdiev bio je zbunjen njegovom žanrovskom raznolikošću. Kao rezultat toga, definisao ga je za sebe kao božićnu priču, a za muzičku pratnju odabrao je osam romansi - o „ljubavi, sreći, ljubomori, ljubaznosti, želji da se razume” - koje u početku zvuče kao oštar kontrapunkt onome što se događa na ekranu, ali onda su se „makaze između zvuka i slike spojile”.[1]

Album muzike za Ironiju sudbine je delimično objavljen na ploči Michaela Tariverdieva 1976.godine, od izdavačke kuće Melodi.[2] Ceo album je izdat u Rusiji 2009. godine od strane izdavača Bomba Music.[3], a 2016. godine u Velikoj Britaniji.[4]

Muški vokal uglavnom izvodi Sergej Nikitin, a ženski Ala Pugačova.

Kulturne napomene važne za shvatanje filma

уреди
 
Omot VHS-a izdanja filma

Film prilično verno oslikava realnost života u sovjetskim mikrodistriktima (pandan novobeogradskim blokovima) u kojima je uobičajeno živelo od 8 do 12.000 stanovnika. Mikrodistrikti su rađeni po relativno malom broju šema i planova te u većini sovjetskih gradova postoje potpuno isti mikordistrikti. 1981 godine, na kongresu KPSU, Leonid Brežnjev je u svom izvještaju spomenuo film: "Nema potrebe da objašnjavate koliko je važno da sve što nas okružuje nosi pečat lepote, dobrog ukusa. Olimpijski objekti i neke stambene četvrti Moskve, oživljeni dragulji prošlosti i novi arhitektonski ansambli Lenjingrada, novogradnje Alma Ata, Vilnius, Navoi, drugi gradovi-to je naš ponos. Ipak, urbanističkom planiranju uopšte je potrebna veća umetnička izražajnost i raznolikost. Da ne bi uspelo, kao u priči sa junakom filma koji, nakon što je ironično ušao u drugi grad, tamo nije uspeo da razlikuje ni kuću ni stan od svog."[5]

Naučnik i publicista s. Kara-Murza u svojoj knjizi "Problemi u Ruskom domu" objavio je kritički članak u kojem je Rjazanov zamerio "antisovjetskosti" njegovih junaka, kao i formiranju i kultivaciji slika "unutrašnjih emigranata". Po njegovom mišljenju, likovi u filmu "Ironija sudbine" su "tipični intelektualci tih godina sa bliskim društvenim osobinama", koji, međutim, u tridesetim godinama nemaju porodicu i decu, ali postoje energične majke koje brinu o udobnosti i materijalnom blagostanju. Skromni znaci" izmišljenog elitizma, aristokratije "junaka filma su uhvaćeni i internalizovani od strane veoma značajnog dela inteligencije, na kraju"sa oduševljenjem prihvatajući perestrojku i aplaudirajući Saharovu".[6]

U decembru 2018. godine mitropolit Rjazanski Marko kritikovao je tradiciju godišnjeg prikazivanja ovog filma na televiziji 31. decembra. Po njegovom mišljenju, ideja filma - "Da bi se čudo dogodilo, nije potreban rad, možete se samo sresti, sedeti, napiti se" — podriva temelje hrišćanstva kao neumornog rada nad sobom, a pronalazak nove ljubavi od strane junaka izgrađen je na izdaji.[7]

Vidi još

уреди

Spoljašnje veze

уреди
  1. ^ Ирония судьбы или С лёгким паром! BoMB033-907 LP на сајту Discogs (језик: енглески)
  2. ^ Музыка из кинофильмов «Ольга Сергеевна», «Ирония судьбы» (мастер) на сајту Discogs (језик: енглески)
  3. ^ Ирония судьбы или С лёгким паром! на сајту Discogs (језик: енглески)
  4. ^ Tariverdiev – The Irony Of Fate (Original Score) на сајту Discogs (језик: енглески)
  5. ^ 26-й съезд КПСС (23 февраля — 3 марта 1981 года): Стенографический отчёт. Т. 1. — М.: Политиздат, 1981. — С. 81. Na ruskom
  6. ^ Кара-Мурза С. Г., Телегин С. А. Неполадки в русском доме Шаблон:Web archive. — М.: Алгоритм. — Серия «Горячая линия». — 443 с. — 3000 экз. — ISBN 5-699-09616-7. Na ruskom
  7. ^ „Митрополит Рязанский раскритиковал фильм «Ирония судьбы»”. Архивирано из оригинала 2021-12-23. г. Приступљено 2021-12-23.  Na ruskom