Karbahol (Karbastat, Karboptik, Izopto karbahol, Miostat, karbamilholin) je lek koji se vezuje za i aktivira acetilholinski receptor. On je klasifikovan kao holinergički agonist. On se primarno koristi za razne oftalmološke svrhe, kao što je lečenje glaukoma, ili se upotrebljava tokom oftalmoloških operacija. On se koristi u obliku oftalmoloških rastvora (i.e. kapi za oči).[1][2]

Karbahol
IUPAC ime
2-[(aminokarbonil)oksi]-N,N,N-trimetiletanaminijum hlorid
Klinički podaci
Prodajno imeMiostat
Drugs.comМонографија
Kategorija trudnoće
  • US: C (Mogući rizik)
Način primeneTableta, tečnost, kapi za oči
Pravni status
Pravni status
  • ?
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost?
Metabolizam?
Poluvreme eliminacije?
Izlučivanje?
Identifikatori
CAS broj51-83-2 ДаY
ATC kodN07AB01 (WHO) S01EB02 QA03AB92
PubChemCID 5831
IUPHAR/BPS298
DrugBankAPRD00845 НеН
ChemSpider5626 ДаY
UNII8Y164V895Y ДаY
KEGGD00524 ДаY
ChEBICHEBI:3385 ДаY
ChEMBLCHEMBL14 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC6H15ClN2O2
Molarna masa182.696 g/mol
  • [Cl-].O=C(OCC[N+](C)(C)C)N
  • InChI=1S/C6H14N2O2.ClH/c1-8(2,3)4-5-10-6(7)9;/h4-5H2,1-3H3,(H-,7,9);1H ДаY
  • Key:AIXAANGOTKPUOY-UHFFFAOYSA-N ДаY

Hemija i farmakologija

уреди

Karbahol je holinski karbamat. On je pozitivno naelektrisani kvaternarni amin, koji se stoga slabo apsorbuje u gastro-intestinalnom traktu i ne prelazi krvno-moždanu barijeru. On se obično unosi okularno ili putem intraokularne injekcije. Holinesteraza sporo metabolizuje karbakol. Njegovo dejstvo počinje nakon dva do pet minuta, a dužina njegovog delovanja je 4 do 8 sati za topičko doziranje i 24 sata za intraokularnu инјекцију. Pošto se karbakol slabo apsorbuje putem topičke administracije, on se koristi u smeši sa benzalkonijum hloridom da bi se ubrzala apsorpcija.

Karbahol je parasimpatomimetik koji stimuliše muskarinske i nikotinske receptore. U okularnoj i intraokularnoj primeni njegovi glavni efekti su mioza i povišeni odliv očne vodice (lat. humor aquosus).

Reference

уреди
  1. ^ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803. 
  2. ^ Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799. 

Literatura

уреди

Spoljašnje veze

уреди


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).