Википедија

Kranijalni šavovi

Kranijalni šavovi ili kranijalne suture su sinartroze ili neka vrsta „zglobova” u kojima su kosti rigidno vezane fibroznim tkivom.[1][2][3]

Kranijalni šavovi
Fontanele i šavovi sa gornje strane lobanji deteta
Fontanele i šavovi sa leve strane lobanje deteta.
Anatomska terminologija

Značaj уреди

Uloga kranijalnih sutura je dvostruka:[4][5][6]

  • Tokom intrauterinog i ranog perinatalnog života obezbeđuju održavanje distance između kostiju svoda lobanje.
  • Za vreme porođaja omogućavaju fleksibilnost glave novorođenčeta pri prolasku kroz porođajni kanal, preklapanjem kostiju, bebine glave bez pritiskanja i oštećenja mozga..[7]

Kranijalne šavovo tokom fetalnog i postnatalnog razvoja su mesta razmeštanje kostiju na kojima dolazi do kontinuirane depozicije koštanog materijala uz istovremeno razdvajanje susednih kostiju.[8] Razmeštanje je uvek praćeno apozicionim rastom kosti koji se naziva remodelacija i koju predstavljaju resorpcija kosti na unutrašnjoj površini lobanje (aktivnost osteoklasta) i depozicija kosti na njenoj spoljnoj površini (aktivnost osteoblasta). Remodelacija kostiju je važan fiziološki mehanizam pomoću kojeg se menja i oblikuje svod lobanje sinhrono sa uvećanjem okcipito-frontalne cirkumferencije i nastavlja se i u periodu posle zatvaranja kranijalnih šavova.[9]

Anatomija уреди

Dečija lobanja se sastoji od 6 zasebnih kranijalnih kostiju:[10][11]

  • Prednjе ili čeone kosti
  • Potiljačne kosti
  • Dve parijetalne kosti
  • Dve temporalne kosti

Ove kosti drži zajedno jaka, vlaknasta, elastična tkivna vaza koja se naziva šav ili sutura. Prostori između kostiju koji ostaju otvoreni kod beba i male dece nazivaju se fontanelama ili mekim mestima. Ovi prostori su deo normalnog razvoja lobanje. Kranijalne kosti ostaju odvojene 12 do 18 meseci od rođenja, a zatim zajedno rastu kao deo normalnog rasta, da bi se međusobno povezale u odraslom dobu.[10]

Kalvarija odrasle osobe poseduje ukupno 15 šavova (sutura), od kojih su tri neparne (koronalna, sagitalna i lambdoidna), dok su kosti lica povezane kraniofacijalnim šavovima (metopična, skvamozna, parietomastoidna, okcipitomastoidna, sfenofrontalna, sfenoparijetalna, sfenoskvamozna) Metopična sutura ne osifikuje i ostaje otvorena kod 10% odraslih osoba.[12]

Kranijalne i kraniofacijalne suture.[13][14]

Šav - sutura Lokalizacija
metopična (frontalna, interfrontalna) između frontalnih kostiju
koronalna između frontalne i parijetalnih kostiju
sagitalna između parijetalnih kostiju
lambdoidna između parijetalnih i okcipitalne kosti
skvamozna između parijetalne i temporalne kosti
parietomastoidna između parijetalne kosti imastoidnog nastavka temporalne kosti
okcipitomastoidna između okcipitalne kosti i mastoidnog nastavka temporalne kosti
sfenofrontalna između frontalne i sfenoidne kosti
sfenoparijetalna između parijetalne i sfenoidne kosti
sfenoskvamozna između skvame temporalne kosti i sfenoidne kosti
sfenozigomatična između sfenoidne kosti i zigoma
temporozigomatična između temporalne i zigomatične kosti
frontonazalna između frontalne i nosnih kostiju
frontozigomatična između frontalne i zigomatične kosti
frontomaksilarna između frontalne i maksile
frontolakrimalna između frontalne i lakrimalne kosti
etmoidolakrimalna između etmoidne i lakrimalne kosti
nazomaksilarna između maksile i nosnih kostiju
zigomatikomaksilarna između zigoma i maksile
intermaksilarna između dve maksile
internazalna između nosnih kostiju
 
Kranijalni šavovi (pogled odozgo)
 
Kranijalni šavovi (gledano sa leve strane glave)

Vreme zatvaranja kranijalnih šavova уреди

Zatvaranje (spajanje) normalnih kranijalnih šavova je fiziološki proces koji se odvija u periodu od nekoliko meseci do nekoliko desetina godina nakon rođenja.[2] [15]

Period najintenzivnijeg rasta lobanje odvija se u prvih šest meseci života novorođenčeta, da bi se okončao između 4. i 6. godine deteta. Imajući u vidu da fiziološki mozak prestaje sa rastom pre završetka procesa širenja i zatvaranja kranijalnih šavova, rast i uvećavanje mozga nije isključivi stimulator rasta kostiju svoda lobanje.[16] Za sada je uzrok fuzije šavova još uvek nedovoljno poznat,[17] iako se zna da na njega utiču brojni hormonski, genetski, mehanički i lokalni faktori.[18][19]

Vreme zatvaranja kranijalnih šavova.[20][21]

Sutura Početak fuzije
(godine starosti)
metopična (interfrontalna)
2
sagitalna
22
koronalna
24
lambdoidna
26
skvamozna
35-39
sfenofrontalna
22
sfenoparijetalna
29
sfenotemporalna
28-38
mastookcipitalna
26-30

Rast lobanje je najbrži tokom prvih meseci života, kada intrakranijalni volumen dostiže:

  • 25% adultnog na rođenju,
  • 50% do 6. meseca,
  • 75% do druge godine i
  • 95% do 10. godine života.[19][22]

Kraniofacijalna disproporcija na štetu lica je najveća tokom ranog fetalnog perioda. Proporcionalni odnos neurokranijuma i lica iznosi:

  • 8:1 na rođenju,
  • 6:1 tokom druge godine,
  • 4:1 tokom pete godine,
  • 2,5:1 — 2:1 kada se neurokranijum konačno redukuje kod odrasle osobe.[19]

Galerija уреди

  •  
    Koronalni šav
  •  
    Lambdoidni šav
  •  
    Koronalni šav
  •  
    Skvamozni šav
  •  
    Zigomatikomaksilarni šav
  •  
    Sagitalni šav.
  •  
    Sagitalni šav
  •  
    Sagitalni šav
  •  
    Pogled odozgo na kranijalni šav.
  •  
    Kranijalni šavovi

Vidi još уреди

Izvori уреди

  1. ^ „Cranial Suture - an overview | ScienceDirect Topics”. www.sciencedirect.com. Приступљено 2021-02-05. 
  2. ^ а б „Cranial sutures: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. medlineplus.gov (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  3. ^ Di Ieva A, Bruner E, Davidson J, Pisano P, Haider T, Stone SS, et al. Cranial sutures: a multidisciplinary review. Childs Nerv Syst 2013; 29:893–905
  4. ^ Varma R, Williams SD. Neurology. In: Zitelli BJ, McIntire SC, Nowalk AJ, eds. Zitelli and Davis' Atlas of Pediatric Physical Diagnosis. 7th ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2018:chap 16.
  5. ^ Goyal NK. The newborn infant. In: Kliegman RM, St. Geme JW, Blum NJ, Shah SS, Tasker RC, Wilson KM, eds. Nelson Textbook of Pediatrics. 21st ed. Philadelphia, PA: Elsevier; 2020:chap 113.
  6. ^ CDC (2019-12-04). „Facts about Craniosynostosis | CDC”. Centers for Disease Control and Prevention (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  7. ^ Panchal J, Uttchin V. Management of craniosynostosis. Plast Reconstr Surg 2003; 111(6):2032–48.
  8. ^ „Craniosynostosis”. www.hopkinsmedicine.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  9. ^ Mirko V. Mićović, Procena rezultata lečenja modifikovanom operativnom tehnikom unisuturnih i kompleksnik kreniosinostoza — doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Beograd, 2016. str.13
  10. ^ а б „Anatomy of the Newborn Skull”. www.stanfordchildrens.org. Приступљено 2021-02-05. 
  11. ^ „9.1 Classification of Joints - Anatomy and Physiology | OpenStax”. openstax.org (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  12. ^ Cohen MM Jr. No man's craniosynostosis: the arcana of sutural knowledge. J Craniofac Surg 2012; 23(1):338-42
  13. ^ „Cranial sutures”. Kenhub (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  14. ^ Mirko V. Mićović, Procena rezultata lečenja modifikovanom operativnom tehnikom unisuturnih i kompleksnik kreniosinostoza— doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Beograd, 2016. str.11
  15. ^ „Craniosynostosis - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2021-02-05. 
  16. ^ Cohen MM Jr. Sutural biology and the correlates of craniosynostosis. Am J Med Genet 1993; 47:581-616.
  17. ^ Christensen, Angi M.; Passalacqua, Nicholas V.; Bartelink, Eric J. (2014-01-01), Christensen, Angi M.; Passalacqua, Nicholas V., ур., Chapter 10 - Age Estimation (на језику: енглески), Academic Press, стр. 243—284, ISBN 978-0-12-418671-2, Приступљено 2021-02-05 
  18. ^ Sanchez, Pedro; Graham, John M. (2017-01-01), Swaiman, Kenneth F.; Ashwal, Stephen, ур., 31 - Congenital Anomalies of the Skull (на језику: енглески), Elsevier, стр. 233—241, ISBN 978-0-323-37101-8, Приступљено 2021-02-05 
  19. ^ а б в Biologija kranijalnih sutura U: Mirko V. Mićović, Procena rezultata lečenja modifikovanom operativnom tehnikom unisuturnih i kompleksnik kreniosinostoza — doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Beograd, 2016. str.14
  20. ^ Simpson, E. K. (2005-01-01), Payne-James, Jason, ур., ANTHROPOLOGY | Morphological Age Estimation (на језику: енглески), Elsevier, стр. 119—123, ISBN 978-0-12-369399-0, Приступљено 2021-02-05 
  21. ^ Biologija kranijalnih sutura U:Mirko V. Mićović, Procena rezultata lečenja modifikovanom operativnom tehnikom unisuturnih i kompleksnik kreniosinostoza — doktorska disertacija, Univerzitet u Beogradu, Medicinski fakultet, Beograd, 2016. str.12
  22. ^ Sperber GH. Craniofacial development. Ontario; BC Decker Inc; 2001. p. 77-101.

Literatura уреди

Spoljašnje veze уреди


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Kranijalni_šavovi&oldid=27448416”