Отворите главни мени

Mečja leska (Corylus colurna L.), je visoko listopadno drvo iz porodice Betulaceae ili Corylaceae [a][1]. Često se gaji kao parkovska vrsta,[2] ali i kao podloga za kalemljenje obične leske.[3] Drugi domaći nazivi za ovu vrstu su medveđa leska, divlja leska, divlji lešnik, divoljeska.

Mečja leska
Baum Hasel, Corylus colurna 3.JPG
list i plod
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
C. colurna
Биномијално име
Corylus colurna
Habitus odraslog stabla

RasprostranjenostУреди

Areal mečje leske obuhvata Rumuniju, Balkansko poluostrvo, Malu Aziju, Iran, i Indo-himalajsku oblast. U Srbiji je karakteristična vrsta za Đerdapsko područje, gde ulazi kao edifikator u veći broj fitocenoza, zajedno sa bukvom, hrastom i drugim vrstama (Fageto-hyrcaneto-colurnetum Jov., Fago-colurnetum mixtum Miš., Querco-colurnetum Miš. i dr).[2]

Opis vrsteУреди

Mečja leska je listopadno drvo visine do 25, ređe i do 30 m, prsnog prečnika debla do 75 cm (ređe i do 1 m). Krošnja je pravilna, kupasta do široko zaobljena. Kora debla je sivkasto bela do tamno siva, plutasta, uzdužno plitko ispucala. Jednogodišnji izdanci su dlakavi, žućkaste boje, a kasnije posive i postaju plutasti.[2]

Pupoljci su krupni, dugi 6-7 mm. Listovi široko jajoliki do okruglasti, dugi 7-12 cm i široki 5-10 cm. S lica su tamno zeleni, a s naličja dlakavi duž nerava. Po obodu su dvostruko testerasti, nešto suženi pri vrhu, dok je osnova lista srcoliko urezana. Prvi par bočnih nerava nastavlja se na peteljku i nije obrastao liskom. Lisna peteljka duga je do 2,5 cm i često žlezdasto maljava.[2]

Muški cvetovi u cvastima - resama, po 2-3 rese zajedno, formiraju se u jesen i tako prezimljuju. Ženski cvetovi javljaju se u proleće. Sitni su i neugledni, kao kod obične leske.[4] Plodovi, lešnici, javljaju se po 3-8 zajedno. Okruglasti su, nešto spljošteni, dugi 17-20 mm i 12-18 mm u prečniku. Perikarp je debeo i tvrd, a jezgro sitno. Listoliki omotač ploda je žlezdasto dlakav i mesnat, obuhvata čitav plod i 2-3 puta premašuje veličinu ploda svojim nepravilnim končastim nastavcima, koji su povijeni na sve strane.[2]

Uslovi staništaУреди

Mečja leska doživi starost i preko 200 godina. Raste brzo i otporna je na mraz. Podnosi veće zasenjivanje od obične leske. Traži dublja i svežija zemljišta, na krečnjaku. Pretežno je nalazimo od 100-1200 metara, a penje se i do 1700 m nadmorske visine. Ekološka amplituda je široka. Mečija leska je zastupljena u većem broju reliktnih zajednica (fitocenoza) toplijih predela. [4] U svim ovim zajednicamapokazuje širok ekološki dijapazon i izgrađuje posebne ekotipove koji se međusobno razlikuju.[2]

UpotrebaУреди

Drvo mečje leske ima visoke tehničke vrednosti.[5] Čvrsto je i žilavo. Dobro se polira i upotrebljava se u industriji nameštaja.[2]

Karak­teristično je da mečja leska ne daje izdanke, te se koristi kao podloga za gajenje pleme­nitih sorti obične leske, gde služi kao stablotvorac.[5] U Srbiji se mečija leska uzgaja u voćarskim rasadnicima posebno za ovu namenu.[3]

Značaj u ozelenjavanjuУреди

U Srbiji se mečja leska često gaji u rasadnicima i kao ukrasna vrsta. Dekorativnosti doprinosi celokupan habitus ovog drveta, ali i pravilna gusta krošnja čije lišće ostaje zeleno do duboko u jesen. Zbog pravilnog oblika debla i krošnje naročito je pogodna za drvorede, a izuzetno je lepa i kao soliterno stablo. U gradskim sredinama dobro uspeva.[6] Dobro vezuje teren, pa je pogodna za poljozaštitne pojaseve, a gusta krošnja čini je dobrim izborom i za vetrozaštitni pojas.[2]

Vidi jošУреди

NapomeneУреди

  1. ^ U zavisnosti od sistematizacije rod leski se ponekad svrstava i u podporodicu ili posebnu porodicu Corylaceae

ReferenceУреди

  1. 1,0 1,1 „family Betulaceae”. thefreedictionary.com/. Farlex. Приступљено 30. 4. 2016. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 2,5 2,6 2,7 Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 307—310 
  3. 3,0 3,1 Cerović, Slobodan; et al. (2005). „PROIZVODNJA SADNICA LESKE KALEMLJENJEM NA PODLOZI MEČJE LESKE” (PDF). Letopis naučnih radova. br. 1: 164—168. Приступљено 27. 4. 2016. 
  4. 4,0 4,1 „CORYLUS COLURNA L.”. www.mojabasta.com. Moja bašta. Архивирано из оригинала на датум 13. 05. 2016. Приступљено 27. 4. 2016. 
  5. 5,0 5,1 „Mečja leska (div lešnik) (C. colurna L.)”. vocarstvo.rs. Voćarstvo Srbija. Приступљено 27. 4. 2016. 
  6. ^ Jovanović, Branislav; Juga, Svetlana (1878). „Dendroflora Bele crkve i okoline” (PDF). Glasnik Instituta za botaniku i botaničke bašte Univerziteta u Beogradu. (XII) XV. 1—3: 131—160. Приступљено 27. 4. 2016. 

LiteraturaУреди

Вукићевић, Емилија (1982), Декоративна дендрологија (2. изд.), Београд: Привредно финансијски водич, стр. 307—310 

Spoljašnje vezeУреди

„CORYLUS COLURNA L.”. www.mojabasta.com. Moja bašta. Архивирано из оригинала на датум 13. 05. 2016. Приступљено 27. 4. 2016.