Miljenko Popović - Žuborski, (Beograd, 1938Beograd, 19. mart 2020), bio je srpski književnik.[1] Diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na odseku za psihologiju. Radio je deset godina kao profesor psihologije u Hemijskoj školi[2] u Beogradu. Bio je član je Udruženja književnika Srbije[3] od 1966. godine, a pisanjem se bavio još od studentskih dana. Objavio je brojne knjige poezije i proze za koje je nebrojeno puta nagrađivan. Za prvu zbirku pesama „Knjiga žalbe“ koju je objavio 1970. godine dobio je Srebrnu sirenu u Budvi na Jugoslovenskom festivalu satire i humora. Ljuba Moljac je zasmejavao tekstovima koje je napisao Miljenko Žuborski. Poznat је po tome što je pisao za humorističko-satirični časopis „Jež“.[4] Danas periodično objavljuje tekstove u raznim listovima i časopisima. Od 2003. u dnevnim novinama Blic svake subote objavljivao je po 2 pesme i 10 aforizama. Pored pisanja bavio se i kabaretskim nastupima, komponovanjem muzike za svoje stihove, te bio autor i izvođač svojih pesama na raznim medijima.

Miljenko Žuborski
Datum rođenja(1938-00-00)1938.
Mesto rođenjaBeograd
 Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti19. mart 2020.(2020-03-19) (81/82 god.)
Mesto smrtiBeograd
 Srbija
Zanimanjeknjiževnik
Uticao naLjubu Moljca
Najvažnija dela
Knjiga žalbe
NagradeSrebrna sirena

DelaУреди

  1. Knjiga žalbe (1970)
  2. Ole, vole (1977)
  3. Cirkus zvani cirkus (1978)
  4. Ooo ruk srce (1981)
  5. Ugovor sa đavolom (1983)
  6. Devojska koja mrda ušima (1986)
  7. Zezopis od zverinjaka (1991)
  8. Svatovi (1995)
  9. Životopis (1996)
  10. Povest o caru pernatom (1996)
  11. Žubor (1996)
  12. Rečnik (2000)
  13. Spomenik od zaborava (2004)
  14. Na pograšnoj strani motke (2006)
  15. Mastilo od kiše (2006)
  16. Na pograšnoj strani motke (2008)
  17. Živa bića u kući od pića (2009)
  18. Živa bića u kući od pića (2009)
  19. Rastanak sa praznom flašom (2010)

IzvoriУреди

Spoljašnje vezeУреди