Отворите главни мени

Nacionalni park Lorenc je najveći nacionalni park u jugoistočnoj Azija (25.056 km²). Smešten je na severozapadnoj obali ostrva Nove Gvineje u indonezijskoj pokrajini Papua. Park je nazvan po holandskom istraživaču Hendrikusu Albertusu Lorencu[1] koji je prvi prošao ovim područjem u ekspediciji 1909-10. godine.

Nacionalni park Lorenc
Taman Nasional Lorentz
IUCN kategorija II (nacionalni park)
Puncakjaya.jpg
Pankak Džaja na severo-zapadnom uglu nacionalnog parka
Lorentz National Park map-en.svg
Mapa Nacionalnog parka Lorenc
LokacijaProvincija Papua, Indonezija
Najbliži gradVavena
Koordinate4°45′S 137°50′E / 4.750° ЈГШ; 137.833° ИГД / -4.750; 137.833Координате: 4°45′S 137°50′E / 4.750° ЈГШ; 137.833° ИГД / -4.750; 137.833
Površina25.056 km2 (9.674 sq mi)
Osnovan1997
Upravno teloMinistarstvo šumarstva
Mesto svetskog nasleđa1999
Svetska baština Uneska
Naziv na zvaničnom spisku svetske baštine
KriterijumiPrirodno: viii, ix, x
Referenca955
Istorija upisa u svetsku baštinu
Upis1999 (23. sednica)

To je jedino zaštićeno područje na svetu u kojemu se nalazi netaknut i neprekinut prelaz od ekosistema večitog planinskog leda do tropskih obala, uključujući široka područja nizinskih vlažnih područja, kišnih šuma i alpske tundre. Kako se nalazi na dodirnoj tački dve kontinentalne ploče, ovo područje je mesto kontinuiranih formacija planina i delovanja ledenjaka. S velikim brojem nalazišta fosila i živih endema, te najvećim stepenom bioraznolikosti u širem području, takođe je važno mesto za proučavanje evolucije života na Novoj Gvineji. Zbog toga je njegovih 23.500 km² upisano na Uneskov spisak mesta svetske baštine u Aziji 1999. godine.

OdlikeУреди

 
Rudnik Grasberg

U parku se nalazi 4.884 metra visok vrh planine Maoka, Punkak Džaja, koji je najviši vrh između Himalaja i Anda. U parku se nalaze mnoga neistražena i nezabeležena područja u kojima verojatno obitavaju mnoge vrste biljaka i životinja koje su nepoznate naučnicima.

BioraznolikostУреди

U Nacionalnom parku Lorenc obitava više vrsta biljaka kao što su: nipah (Nypa fruticans), bakau (Rhizophora apiculata), Pandanus julianettii, Colocasia esculenta, Podocarpus pilgeri i Nauclea coadunata.

Tu obitava i preko 630 vrsta ptica (oko 70% od ukupnog broja na Novoj Gvineji), među kojima su dve vrste kazuara, 31 vrsta goluba, 31 vrsta kakadua, 13 vrsta vodomara, 29 vrsta medosasa[2] i veliki broj ugroženih vrsta kao što je veliki kazuar, južnjački krunasti golub (Goura scheepmakeri), Peskvetov papagaj (Psittrichas fulgidus),[3] Salvadorijeva patka (Salvadorina waigiuensis) i Makgregorov divovski medojed (Macgregoria pulchra). Endemske vrste su snežnoplaninski fazan (Anurophasis monorthonyx) i snežnoplaninski crvendać (Petroica archboldi), te 26 tropskih vrsta.

Od 123 vrsta sisara tu obitavaju: dugokljuni jež (Zaglossus bruijni), kratkokljuni jež (Tachyglossus aculeatus), 4 vrste kuskusa (Phalangeridae), te valabiji,[4] divlje mačke, šumski klokani[5] i endemski šumski klokan Dingizo (Dendrolagus mbaiso).[6]

Ljudsko stanovanje i kulturaУреди

Područje nacionalnog parka bilo je naseljeno više od 25.000 godina. Šume Lorenca obuhvataju tradicionalne zemlje osam autohtonih etničkih grupa,[7] uključujući Asmale, Emuge, Dane, Sempane, i Nduge. Procenjuje se da sadašnja populacija varira između 6.300 i 10.000.[7]

Široko je prihvaćeno da strategije uprave očuvanja parka moraja da uključuju potrebe i težnje tih naroda ako se želi da se ostvari uspešna zaštita biodiverziteta parka. Štaviše, kulturna raznolikost je još jedna važna mera uspeha parka.

GalerijaУреди

ReferenceУреди

  1. ^ Zwarte menschen - witte bergen: verhaal van den tocht naar het sneeuwgebergte van Nieuw-Guinea. Leiden: E.J. Brill, 1913. (Tweede dr. 2005, Amsterdam / Antwerpen: Uitgeverij Atlas; met een voorwoord van Tijs Goldschmidt en een inleiding van A.S. Troelstra. ISBN 90. 450 05085).
  2. ^ Indonezijsko ministarstvo šuma Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 17, 2010) (на језику: енглески) (на језику: енглески) Preuzeto 13. listopada 2011.
  3. ^ Forshaw, Joseph M. (2006). Parrots of the World; an Identification Guide. Illustrated by Frank Knight. Princeton University Press. plate 23. ISBN 978-0-691-09251-5. 
  4. ^ Ruedas, L.A. & Morales, J.C. 2005. Evolutionary relationships among genera of Phalangeridae (Metatheria: Diprotodontia) inferred from mitochondrial data. Journal of Mammalogy 86(2):353-365.
  5. ^ Procter-Gray, E. & Gansiosser, U. (1987). „The individual behaviors of Lumholtz's Tree-Kangaroo: Repertoire and taxonomic iTree-kangaroosmplications”. Journal of Mammalogy. 67 (2): 343—352. doi:10.2307/1380888. Приступљено 25. 10. 2013. 
  6. ^ Leary T, Seri L, Wright D, Hamilton S, Helgen K, Singadan R, Menzies J, Allison A, James R, Dickman C, Aplin K, Flannery T, Martin R & Salas L (2008). Dendrolagus mbaiso. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2008. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 2008-10-15.  Listed as Critically Endangered (CR A2cd v3.1)
  7. 7,0 7,1 UNESCO: WHC Nomination Documentation, 1999, retrieved 18 November 2010

LiteraturaУреди

  • Ronald G. Petocz, Conservation and Development in Irian Jaya, 1989., Leiden: E.J. Brill.

Spoljašnje vezeУреди