Nacionalni park Lorenc
Nacionalni park Lorenc je najveći nacionalni park u jugoistočnoj Azija (25.056 km²). Smešten je na severozapadnoj obali ostrva Nove Gvineje u indonezijskoj pokrajini Papua. Park je nazvan po holandskom istraživaču Hendrikusu Albertusu Lorencu[1] koji je prvi prošao ovim područjem u ekspediciji 1909-10. godine.
| Nacionalni park Lorenc | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Taman Nasional Lorentz | |||||||||||
IUCN kategorija II (nacionalni park) | |||||||||||
 Pankak Džaja na severo-zapadnom uglu nacionalnog parka | |||||||||||
 Mapa Nacionalnog parka Lorenc | |||||||||||
| Lokacija | Provincija Papua, Indonezija | ||||||||||
| Najbliži grad | Vavena | ||||||||||
| Koordinate | 4°45′S 137°50′E / 4.750° ЈГШ; 137.833° ИГДКоординате: 4°45′S 137°50′E / 4.750° ЈГШ; 137.833° ИГД | ||||||||||
| Površina | 25.056 km2 (9.674 sq mi) | ||||||||||
| Osnovan | 1997 | ||||||||||
| Upravno telo | Ministarstvo šumarstva | ||||||||||
| Mesto svetskog nasleđa | 1999 | ||||||||||
| |||||||||||
To je jedino zaštićeno područje na svetu u kojemu se nalazi netaknut i neprekinut prelaz od ekosistema večitog planinskog leda do tropskih obala, uključujući široka područja nizinskih vlažnih područja, kišnih šuma i alpske tundre. Kako se nalazi na dodirnoj tački dve kontinentalne ploče, ovo područje je mesto kontinuiranih formacija planina i delovanja ledenjaka. S velikim brojem nalazišta fosila i živih endema, te najvećim stepenom bioraznolikosti u širem području, takođe je važno mesto za proučavanje evolucije života na Novoj Gvineji. Zbog toga je njegovih 23.500 km² upisano na Uneskov spisak mesta svetske baštine u Aziji 1999. godine.
OdlikeУреди
U parku se nalazi 4.884 metra visok vrh planine Maoka, Punkak Džaja, koji je najviši vrh između Himalaja i Anda. U parku se nalaze mnoga neistražena i nezabeležena područja u kojima verojatno obitavaju mnoge vrste biljaka i životinja koje su nepoznate naučnicima.
BioraznolikostУреди
U Nacionalnom parku Lorenc obitava više vrsta biljaka kao što su: nipah (Nypa fruticans), bakau (Rhizophora apiculata), Pandanus julianettii, Colocasia esculenta, Podocarpus pilgeri i Nauclea coadunata.
Tu obitava i preko 630 vrsta ptica (oko 70% od ukupnog broja na Novoj Gvineji), među kojima su dve vrste kazuara, 31 vrsta goluba, 31 vrsta kakadua, 13 vrsta vodomara, 29 vrsta medosasa[2] i veliki broj ugroženih vrsta kao što je veliki kazuar, južnjački krunasti golub (Goura scheepmakeri), Peskvetov papagaj (Psittrichas fulgidus),[3] Salvadorijeva patka (Salvadorina waigiuensis) i Makgregorov divovski medojed (Macgregoria pulchra). Endemske vrste su snežnoplaninski fazan (Anurophasis monorthonyx) i snežnoplaninski crvendać (Petroica archboldi), te 26 tropskih vrsta.
Od 123 vrsta sisara tu obitavaju: dugokljuni jež (Zaglossus bruijni), kratkokljuni jež (Tachyglossus aculeatus), 4 vrste kuskusa (Phalangeridae), te valabiji,[4] divlje mačke, šumski klokani[5] i endemski šumski klokan Dingizo (Dendrolagus mbaiso).[6]
Ljudsko stanovanje i kulturaУреди
Područje nacionalnog parka bilo je naseljeno više od 25.000 godina. Šume Lorenca obuhvataju tradicionalne zemlje osam autohtonih etničkih grupa,[7] uključujući Asmale, Emuge, Dane, Sempane, i Nduge. Procenjuje se da sadašnja populacija varira između 6.300 i 10.000.[7]
Široko je prihvaćeno da strategije uprave očuvanja parka moraja da uključuju potrebe i težnje tih naroda ako se želi da se ostvari uspešna zaštita biodiverziteta parka. Štaviše, kulturna raznolikost je još jedna važna mera uspeha parka.
GalerijaУреди
Ledenjaci Punkak Džaje 1936. godine. 
Ledenjaci 1990. i 2003. 
Ostaci ledenjaka Punkak Daje 
Divovska biljka mesožder (Nepenthes) 
Južnjački krunasti golub (Goura scheepmakeri) u parku
.jpg)
ReferenceУреди
- ^ Zwarte menschen - witte bergen: verhaal van den tocht naar het sneeuwgebergte van Nieuw-Guinea. Leiden: E.J. Brill, 1913. (Tweede dr. 2005, Amsterdam / Antwerpen: Uitgeverij Atlas; met een voorwoord van Tijs Goldschmidt en een inleiding van A.S. Troelstra. ISBN 90. 450 05085).
- ^ Indonezijsko ministarstvo šuma Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 17, 2010) (на језику: енглески) (на језику: енглески) Preuzeto 13. listopada 2011.
- ^ Forshaw, Joseph M. (2006). Parrots of the World; an Identification Guide. Illustrated by Frank Knight. Princeton University Press. plate 23. ISBN 978-0-691-09251-5.
- ^ Ruedas, L.A. & Morales, J.C. 2005. Evolutionary relationships among genera of Phalangeridae (Metatheria: Diprotodontia) inferred from mitochondrial data. Journal of Mammalogy 86(2):353-365.
- ^ Procter-Gray, E. & Gansiosser, U. (1987). „The individual behaviors of Lumholtz's Tree-Kangaroo: Repertoire and taxonomic iTree-kangaroosmplications”. Journal of Mammalogy. 67 (2): 343—352. doi:10.2307/1380888. Приступљено 25. 10. 2013.
- ^ Leary T, Seri L, Wright D, Hamilton S, Helgen K, Singadan R, Menzies J, Allison A, James R, Dickman C, Aplin K, Flannery T, Martin R & Salas L (2008). „Dendrolagus mbaiso”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2008. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 2008-10-15. Listed as Critically Endangered (CR A2cd v3.1)
- ↑ 7,0 7,1 UNESCO: WHC Nomination Documentation, 1999, retrieved 18 November 2010
LiteraturaУреди
- Ronald G. Petocz, Conservation and Development in Irian Jaya, 1989., Leiden: E.J. Brill.
Spoljašnje vezeУреди
| Nacionalni park Lorenc na Vikimedijinoj ostavi. |
- Službena stranica Nacionalnog parka Lorentz (indn.)
- Indo-Pacific Conservation Alliance Project — Facilitating Community-Driven Conservation and Strengthening Local Cultural Institutions in the Greater Lorentz Lowlands (на језику: енглески)
- Birdlife EBA Factsheet: South Papuan Lowlands (на језику: енглески)