Opioidni receptor
Opioidni receptori su grupa G protein-spregnutih receptora sa opioidima kao ligandima. Endogeni opioidi su dinorfini, enkefalini, endorfini, endomorfini i nociceptin. Opioidni receptori su ~40% identični sa somatostatinskim receptorima (SSTR).
GPCR | |||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Identifikatori | |||||||||
Simbol | 7tm_1 | ||||||||
Pfam | PF00001 | ||||||||
InterPro | IPR000276 | ||||||||
PROSITE | PDOC00210 | ||||||||
|
Otkriće
уредиSredinom 1960-tih, postalo je očevidno iz farmakoloških studija da opijatni lekovi deluju na specifičnim receptorskim mestima, i da je verovatno da postoji više takvih mesta.[2] Ti receptori su prvo identifikovani kao specifični molekuli putem upotrebe studija vezivanja liganda, u kojima je za opijate obeležene sa radioizotopima nađeno da se vezuju za moždane membranske homogenate. Prva takva studija je objavljena 1971, koristeći 3H-levorfanol.[3] Kandas Pert i Solomon H. Snider su 1973. objavili prvu detaljnu studiju μ opioidnog receptora, koristeći 3H-nalokson.[4] Ta studija se smatra prvim definitivnom potvrdom postojanja opioidnog receptora, mada su dve druge studije objavljene kratko posle toga.[5][6]
Prečišćavanje
уредиPrečišćavanje receptora je proizvelo dodatne potvrde o njegovom postojanju. Prvi pokušaj da se prečisti receptor se sastojao od upotrebe novog antagonista opioidnog receptora, hlornaltreksamina, za koji je bilo pokazano da se vezuje za opioidni receptor.[7] Karuso et al.[8] su 1980. prečistili deterdžentom-ekstraktovanu komponentu membrane mozga pacova koja se ispira sa specifično vezanim 3H-hlornaltreksaminom.
Glavni podtipovi
уредиPostoje četiri glavna podtipa opioidnog receptora:[9]
Receptor | Podtipovi | Lokacija[10] | Funkcija[10] |
---|---|---|---|
delta (δ) OP1 (I) |
δ1, δ2 | ||
kapa (κ) OP2 (I) |
κ1, κ2, κ3 | ||
Mi (μ) OP3 (I) |
μ1, μ2, μ3 |
|
μ1:
μ2:
μ3:
|
Nociceptinski receptor OP4 |
ORL1 |
|
(I). Ime je bazirano na redosledu otkrivanja.
Vidi još
уредиReference
уреди- ^ Huixian Wu; et al. (2012). „Structure of the human k-opioid receptor in complex with JDTic”. Nature. doi:10.1038/nature10939.
- ^ Martin WR (1967). „Opioid antagonists”. Pharmacol. Rev. 19 (4): 463—521. PMID 4867058.
- ^ Goldstein A, Lowney LI, Pal BK (1971). „Stereospecific and nonspecific interactions of the morphine congener levorphanol in subcellular fractions of mouse brain”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 68 (8): 1742—7. PMC 389284 . PMID 5288759. doi:10.1073/pnas.68.8.1742.
- ^ Pert CB, Snyder SH (1973). „Opiate receptor: demonstration in nervous tissue”. Science (journal). 179 (77): 1011—4. PMID 4687585. doi:10.1126/science.179.4077.1011.
- ^ Terenius, L. (1973). „Stereospecific interaction between narcotic analgesics and a synaptic plasm a membrane fraction of rat cerebral cortex”. Acta Pharmacol. Toxicol. (Copenh.). 32 (3): 317—20. PMID 4801733.
- ^ Simon EJ, Hiller JM, Edelman I (1973). „Stereospecific binding of the potent narcotic analgesic (3H) Etorphine to rat-brain homogenate”. Proc. Natl. Acad. Sci. U.S.A. 70 (7): 1947—9. PMC 433639 . PMID 4516196. doi:10.1073/pnas.70.7.1947.
- ^ Caruso, T. P.; Takemori, AE; Larson, DL; Portoghese, PS (1979). „Chloroxymorphamine, an opioid receptor site-directed alkylating agent having narcotic agonist activity”. Science. 204 (4390): 316—8. PMID 86208. doi:10.1126/science.86208.
- ^ Caruso, T. P.; Larson, DL; Portoghese, PS; Takemori, AE (1980). „Isolation of selective 3H-chlornaltrexamine-bound complexes, possible opioid receptor components in brains of mice.”. Life Sciences. 27 (22): 2063—9. PMID 6259471. doi:10.1016/0024-3205(80)90485-3.
- ^ Corbett AD, Henderson G, McKnight AT, Paterson SJ (2006). „75 years of opioid research: the exciting but vain quest for the Holy Grail”. Br. J. Pharmacol. 147 Suppl 1: S153—62. PMC 1760732 . PMID 16402099. doi:10.1038/sj.bjp.0706435.
- ^ а б Fine, Perry G.; Russell K. Portenoy (2004). „Chapter 2: The Endogenous Opioid System” (PDF). A Clinical Guide to Opioid Analgesia (PDF). McGraw Hill. Архивирано из оригинала (PDF) 19. 07. 2011. г.
Literatura
уреди- „Opioid Receptors”. IUPHAR Database of Receptors and Ion Channels. International Union of Basic and Clinical Pharmacology. Архивирано из оригинала 18. 01. 2021. г.
- Corbett A, McKnight S, Henderson G. „Opioid Receptors”. BLTC Research. Архивирано из оригинала 14. 03. 2021. г. Приступљено 21. 3. 2008.
- Lomize A, Lomize M, Pogozheva I. „Orientations of Proteins in Membranes (OPM) database”. University of Michigan. Архивирано из оригинала 03. 01. 2014. г. Приступљено 21. 3. 2008.
- „Mu-opioid receptor model (inactive state) with antagonist”. Приступљено 21. 3. 2008.
- „Mu-opioid receptor model in active state with agonist”. Приступљено 21. 3. 2008.
Spoljašnje veze
уреди- Opioid+Receptors на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)