S-Palmitoilacija je kovalentno vezivanje masnih kiselina, kao što je palmitinska kiselina, na cisteinske ostatke membranskih proteina.[1] Precizna funkcija palmitoilacije zavisi od razmatranog proteina. Palmitoilacija povećava hidrofobnost proteina i doprinosi njihovom membranskom vezivanju. Palmitoilacija takođe ima značajnu ulogu u subcelularnoj razmeni proteina između membranskih kompartmana, kao i u modulisanju protein-protein interakcija.[2] U kontrastu sa prenilacijom i miristoilacijom, palmitoilacija je reverzibilna (zato što je veza između palmitinske kiseline i proteina estarska veza). Reverzna reakcija je katalisana palmitoil proteinskim tioesterazama. Pošto je S-palmitoilacija dinamični post-translacioni proces, smatra se da ga ćelije koriste za menjanje subcelularne lokalizacije, protein-protein interakcija, i vezujućeg kapaciteta proteina.

Jedan primer proteina koji podleže palmitoilaciji je hemaglutinin, membranski glikoprotein koji koristi influenza da se pričvrsti na domaćinove ćelijske receptore.[3] Palmitoilacioni ciklusi širokog niza enzima su bili karakterisani u zadnjih nekoliko godina, time su obuhvaćeni H-Ras, Gsα, β2-adrenergički receptor, i endotelni azot oksid sintaza (eNOS).

Vidi još

уреди

Reference

уреди
  1. ^ Linder, M.E. (2000). „Reversible modification of proteins with thioester-linked fatty acids”. Ур.: F. Tamanoi and D.S. Sigman, eds. Protein Lipidation. San Diego, CA: Academic Press. стр. 215—40. 
  2. ^ Basu, J. (25. 7. 2004). „Protein palmitoylation and dynamic modulation of protein function”. Current Science. 87 (2): 212—17. 
  3. ^ „Influenza viruses, the encyclopedia of virology”. Архивирано из оригинала 12. 09. 2012. г. Приступљено 01. 12. 2010. 

Literatura

уреди

Dodatna literatura

уреди