Отворите главни мени

Pentatomidae (од грчког pente - „пет” и tomos - „секција”) представља породицу инсеката из реда Hemiptera, и обухвата бубе у народу познате као смрдибубе или смрдљиви мартини.

Pentatomidae
Nezara viridula2.jpg
Nezara viridula
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Подред:
Инфраред:
Натпородица:
Породица:
Pentatomidae

Leach, 1815
Потпородице

ТаксономијаУреди

Постоји неколико потпородица, међу којима се Aphylinae обично сматрају засебном породицом, али их овдје категоришемо као потпородицу, пратећи примјер Grazia et al. (2008).[1]

ОписУреди

Тијело је обично дугачко око једног и по центиметра, разноврсних боја, обично трапезоидно у свом облику, па их нпр. у енглеском језику често називају и штитасте бубе (енгл. shield bugs).[2] Торзо ових буба се састоји од три одсјечка. Њихова покрилца нису у потпуности тврда као у нпр. кромпирове златице (тврда се називају лат. elytra), него је основни дио тврд, а затим према крајевима је мембранозан; оваква крила у инсеката се називају лат. hemelytra.

Смрдибуба своје име дугује непријатном мирису који долази од течности коју лучи из пора на леђима кад је узнемирена. Ова течност садржи алдехиде, што мирис чини сличним коријандеру. Неке врсте у овој течности имају цијаниде који дају мирис сличан трулом бадему. Све ово служи да се буба заштити од потенцијалних предатора и унапријед их одбије.

У Лаосу једу неке врсте, сматрајући да њихов јак мирис представља посебну драж. Могу се помијешати с другим зачинима и маринадом да би се спремио „чио”, паста која се једе са чилијем и другим зачинима.

ПољопривредаУреди

Многе бубе из ове породице представљају пољопривредну напаст, јер се могу размножити у великим бројевима и значајно оштетити усјеве, а притом су врло отпорне на пестициде. Представљају пријетњу по памук, кукуруз, сирак, соју, дрвеће, грмље, винове лозе, траве и многе домаће биљке.[3] Међутим, неке врсте из породице Pentatomidae сматрају се врло корисним: нпр. харлекинска буба (лат. Murgantia histrionica), слична по облику осталим смрдибубама, али препознатљива по црно-црвеним или црно-жутим шарама по леђима, напада друге пољопривредне напасти, нпр. мексичку бубамару (лат. Epilachna varivestis) и јапанску бубу (лат. Popillia japonicaare)

 
Састав тијела: A: глава; B: торакс; C: абдомен. 1: канџице; 2: тарсус; 3: тибија; 4: фемур; 8: сложено око; 9: антена; 10: клипеус; 23: латеротергитес; 25: пронотум; 26: скутелум; 27: клавус; 28: коријум; 29: емболијум; 30: мембрана.

Велики број смеђих смрдибуба (лат. Halyomorpha halys), поријеклом из Кине, Јапана и Тајвана, појавио се широм Европе и САД 2000-их година. С првим примјерком примијећеним у САД 1998. године,[4] од 2010. године тамо представља сталну пољопривредну напаст.[5] У 2014. години присутна је у 41 од 50 држава.[6] У Србији, Босни и Херцеговини и широм Балкана ова врста је такође примијећена у великом броју у истом временском периоду и више пута помињана у медијима.[7] Проблем с овом врстом је у томе што у Европи и САД нема природног непријатеља који би сузбијао њихов број, а изузетно је покретна и брзо се размножава и може преживјети зиму у топлоти кућа и зграда.

Европске врстеУреди

Европске врсте ове породице обухватају:[8]

ИзвориУреди

  1. ^ J. Grazia, R. T. Schuh & W. C. Wheeler (2008). „Phylogenetic relationships of family groups in Pentatomoidea based on morphology and DNA sequences (Insecta: Heteroptera)” (PDF). Cladistics. 24: 932—976. doi:10.1111/j.1096-0031.2008.00224.x. 
  2. ^ „Stinkbug Prints Info”. Приступљено 15. 06. 2012. 
  3. ^ „Penn State University”. Приступљено 15. 06. 2012. 
  4. ^ Jacobs, Steve (септембар 2010). Brown Marmorated Stink Bug — Entomology — Penn State University:. State College, PA: Penn State University College of Agricultural Sciences. Приступљено 21. 10. 2010. 
  5. ^ „Stink Bug Invasion: Is a Wasp the Solution to Save Valued Crops?”. PBS NewsHour. 24. 05. 2011. Приступљено 25. 05. 2011. 
  6. ^ Jason Bittel. „Stinkbugs Have Spread to 41 States; Can We Stop Them?”. National Geographic. Приступљено 28. 02. 2015. 
  7. ^ „Најезда смрдибуба у Београду (и уопште нису безопасне)”. Архивирано из оригинала на датум 19. 10. 2016. Приступљено 11. 10. 2016. 
  8. ^ „Species list in Fauna europaea”. Архивирано из оригинала на датум 04. 03. 2016. Приступљено 11. 10. 2016. 

Спољашње везеУреди