Отворите главни мени

Svetska zdravstvena organizacija je tradicionalno klasifikovala smrt prema primarnom tipu bolesti ili povrede. Međutim, uzroci smrti se isto tako mogu klasifikovati u pogledu preventivnih faktora rizika, kao što su pušenje, nezdrava ishrana, seksualno ponašanje, i nesmotrena vožnja, svi od kojih doprinose znatnom broju različith oboljenja. Takvi faktori rizika se obično ne evidentiraju direktno na umrlicama, iako su zastupljeni u medicinskim izvještajima.

Globalni uzrociУреди

Procenjuje se da od oko 150.000 ljudi koji svakodnevno umiru širom sveta, oko dve trećine - 100.000 dnevno - umiru od uzroka povezanih sa uzrastom, od starosti.[1] U industrijalizovanim zemljama proporcija je znatono veća, i doseže 90 percenata.[1] Stoga je biološko starenje (senescencija) vodeći uzrok smrti. Da li se senescencija kao sam biološki proces može usporiti, zaustaviti ili čak preokrenuti, predmet je aktuelnih naučnih spekulacija i istraživanja.[2]

Podaci iz 2001Уреди

Vodeći uzroci preventivnih smrtnih slučajeva širom sveta do 2001. godine, prema stanovištu istraživača koji sarađuju sa Projektom prioriteta kontrole bolesti (DCPN)[3] i Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO) su prikazani u donjoj tabeli.[4] (Podaci SZO iz 2008. godine pokazuju veoma sličan trend.)

Uzrok Broj smrtnih slučajeva koji su nastali
(miliona godišnje)
Hipertenzija 7.8
Pušenje duvana 5.4
Neuhranjenost 3.8
Seksualno prenosive bolesti 3.0
Loša ishrana 2.8
Prekomerna težina i gojaznost 2.5
Fizička neaktivnost 2.0
Alkohol 1.9
Kućno zagađenje vazduha od čvrstih goriva 1.8
Voda koja nije bezbedna i loša sanitacija 1.6

Godine 2001. je u proseku 29.000 dece umiralo od preventabilnih uzroka svakog dana (drugim rečima oko 20 smrtnih slučajeva svakog minuta). Autori prižaju sledeći kontekst:

ReferenceУреди

  1. 1,0 1,1 Aubrey D.N.J, de Grey (2007). „Life Span Extension Research and Public Debate: Societal Considerations” (PDF). Studies in Ethics, Law, and Technology. 1 (1, Article 5). CiteSeerX 10.1.1.395.745 . doi:10.2202/1941-6008.1011. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 13. 10. 2016. Приступљено 07. 8. 2011. 
  2. ^ „SENS Foundation”. 
  3. ^ „DCP3”. washington.edu. Архивирано из оригинала на датум 28. 01. 2013. 
  4. 4,0 4,1 Lopez AD, Mathers CD, Ezzati M, Jamison DT, Murray CJ (мај 2006). „Global and regional burden of disease and risk factors, 2001: systematic analysis of population health data”. Lancet. 367 (9524): 1747—57. PMID 16731270. doi:10.1016/S0140-6736(06)68770-9.