Kinoa
Kinoa (Chenopodium quinoa; /ˈkiːnwɑː/ ili /kɪˈnoʊ.ə/, od kečuanske reči kinwa ili kinuwa)[2] skrivenosemenica je iz porodice Amaranthaceae. To je zeljasta jenogodišnja biljka koja se uzgaja kao kultura prvenstveno zbog svojih jestivih semenki; seme je bogato proteinima, dijetalnim vlaknima, vitaminima B grupe i dijetalnim mineralima u količinama većim nego u mnogim žitaricama.[3] Kinoa nije trava, već je pseudožitarica botanički povezana sa španaćom i amarantom (Amaranthus spp.), a poreklo vodi iz andskog regiona severozapadne Južne Amerike.[4] Prvi put je korištena za ishranu stoke pre 5,2–7,0 hiljada godina, a za ljudsku upotrebu pre 3–4 hiljade godina u bazenu jezera Titikaka u Peruu i Boliviji.[5]
| Kinoa | |
|---|---|
Naučna klasifikacija 
| |
| Carstvo: | Plantae |
| Kladus: | Tracheophytes |
| Kladus: | Angiospermae |
| Kladus: | Eudicotidae |
| Red: | Caryophyllales |
| Porodica: | Amaranthaceae |
| Rod: | Chenopodium |
| Vrsta: | C. kinoa
|
| Binomno ime | |
| Chenopodium kinoa | |
| |
| Region prirodna distribucije je obojen crveno, a region kultivacije zeleno | |
| Sinonimi[1] | |
Danas skoro svu proizvodnju u andskom regionu obavljaju male farme i udruženja. Njen uzgoj se proširio na više od 70 zemalja, uključujući Keniju, Indiju, Sjedinjene Države i nekoliko evropskih zemalja.[6] Kao rezultat povećane popularnosti i potrošnje u Severnoj Americi, Evropi i Australaziji, cene useva kinoe utrostručile su se u periodu od 2006. do 2013. godine.[7][8]
Botanika
уреди
Opis
уредиChenopodium quinoa je dikotiledonska jednogodišnja biljka, obično visoka oko 1–2 m (3–7 ft). Ona ima široke, uglavnom praškaste, dlakave lučne listove, obično naizmenično raspoređene. Drvenasta centralna stabljika može da bude razgranata ili nerazgranata, zavisno od sorte i može biti zelena, crvena ili ljubičasta. Cvetne metlice nastaju sa vrha biljke ili iz osnove lista duž stabljike. Svaka metlica ima središnju osnovu iz koje izlazi sekundarna osnova bilo s cvetovima (amarantiform) ili nosi tercijarnu osnovu koja nosi cvetove (glomeruliform).[9] To su mali, nepotpuni kruti cvetovi iste boje kao i čašice, a javljuju se i pistilatni i savršeni oblici. Pistolatni cvetova se obično nalaze na proksimalnom kraju glomerula, a savršeni na distalnom kraju. Savršeni cvet ima pet čašičnih listića, pet prašnika i izdignuti jajnik, iz koga se pojavljuju dve do tri stigmatične grane.[10]
Zeleni hipoginski cvetovi imaju jednostavnu krunicu i uglavnom su samooplodni,[9][11] mada dolazi i do unakrsnog oprašivanja.[12] Nadalje, betalaini u prirodnom okruženju služe za privlačenje životinja da bi se povećala količina oprašivanja i osiguralo ili poboljšalo širenje semena.[13] Plodovi (semenke) su prečnika oko 2 mm (1⁄16 in) i različitih boja - od bele do crvene ili crne, u zavisnosti od sorte.[14]
U pogledu „novo” razvijene otpornosti na salinitet vrste C. quinoa, neka su istraživanja zaključila da akumulacija organskih osmolita ima dvostruku ulogu za vrstu. Oni omogućavaju osmotsko prilagođavanje, pored zaštite od oksidativnog stresa fotosintetskih struktura u lišću u razvoju. Studije takođe sugerišu da smanjenje stomatalne gustine u responsu na nivoe saliniteta predstavlja esencijalni odbrambeni instrument za optimizaciju efikasnosti korišćenja vode u datim uslovima kojima može biti izložen.[15]
Galerija
уреди-
Formirajuće seme crne kinoe -
Seme kinoe -
Biljka kinoe pre cvetanja -
cvet kinoe -
Vršidba kinoe u Peruu
Reference
уреди- ^ „The Plant List: A working list of all plant species”. Приступљено 1. 5. 2014.
- ^ Teofilo Laime Ajacopa, Diccionario Bilingüe Iskay simipi yuyayk'ancha, La Paz, 2007 (Quechua-Spanish dictionary)
- ^ „Quinoa: An ancient crop to contribute to world food security” (PDF). Food and Agriculture Organization. United Nations. jul 2011. Приступљено 22. 5. 2018.
- ^ Fuentes, F.F.; Martínez, E.A.; Hinrischen, P.V.; Jellen, E.N.; Maughan, P.J. (10. 5. 2008). „Assessment of genetic diversity patterns in Chilean quinoa (Chenopodium quinoa Willd.) germplasm using multiplex fluorescent microsatellite” (PDF). Conservation Genetics. 10 (2): 369—377. doi:10.1007/s10592-008-9604-3. Приступљено 14. 2. 2016.
- ^ Kolata, Alan L. (2009). Quinoa: Production, Consumption and Social Value in Historical Context (PDF). Department of Anthropology (Извештај). The University of Chicago.
- ^ „Distribution and production”. Food and Agriculture Organization. United Nations. 2013. Приступљено 25. 6. 2019.
- ^ „Quinoa”. Agricultural Marketing Resource Center. Grains & oilseeds. U.S. Department of Agriculture. novembar 2017. Приступљено 28. 7. 2018.
- ^ Blythman, Joanna (16. 1. 2013). „Can vegans stomach the unpalatable truth about quinoa?”. The Guardian. London, UK. Приступљено 17. 1. 2013.
- ^ а б The Lost Crops of the Incas: Little-known plants of the Andes with promise for worldwide cultivation. Advisory Committee on Technology Innovation, National Academies. U.S. National Research Council. 1989. стр. 149.
- ^ Bertero, Daniel; Medan, Diego; Hall, A.J. (1. 9. 1996). „Changes in apical morphology during floral initiation and reproductive development in quinoa (Chenopodium quinoa Willd.)”. Annals of Botany (на језику: енглески). 78 (3): 317—324. ISSN 0305-7364. doi:10.1006/anbo.1996.0126.
- ^ Lieberei, Reinhard; Reissdorff, Christoph & Franke, Wolfgang (2007). Nutzpflanzenkunde. Georg Thieme Verlag. ISBN 978-3135304076.
- ^ Robinson, R. (1986). Amaranth, Quinoa, Ragi, Tef, and Niger. University of Minnesota.
- ^ Colour Additives for Foods and Beverages (1st изд.). Elsevier. Приступљено 16. 6. 2020.
- ^ Vaughn, J.G.; Geissler, C.A. (2009). The New Oxford Book of Food Plants. Oxford University Press. ISBN 978-0199549467.
- ^ Shabala, Lana; Mackay, Alex; Tian, Yu; Jacobsen, Sven-Erik; Zhou, Daowei; Shabala, Sergey (septembar 2012). „Oxidative stress protection and stomatal patterning as components of salinity tolerance mechanism in quinoa (Chenopodium quinoa)”. Physiologia Plantarum. 146 (1): 26—38. ISSN 1399-3054. PMID 22324972. doi:10.1111/j.1399-3054.2012.01599.x.
Literatura
уреди- Pulvento, C.; Riccardi, M.; Lavini, A.; d’Andria, R.; Ragab, R. (2013). „SALTMED model to simulate yield and dry matter for quinoa crop and soil Moisture content under different irrigation strategies in south Italy” (PDF). Irrigation and Drainage. 62 (2): 229—238. doi:10.1002/ird.1727.
- Cocozza, C.; Pulvento, C.; Lavini, A.; Riccardi, M.; d’Andria, R.; Tognetti, R. (2012). „Effects of increasing salinity stress and decreasing water availability on ecophysiological traits of quinoa (Chenopodium quinoa Willd.)”. Journal of Agronomy and Crop Science. 199 (4): 229—240. doi:10.1111/jac.12012.
- Pulvento, C; Riccardi, M; Lavini, A; d'Andria, R; Iafelice, G; Marconi, E (2010). „Field trial evaluation of two Chenopodium quinoa genotypes grown under rain-fed conditions in a typical Mediterranean environment in south Italy”. Journal of Agronomy and Crop Science. 196 (6): 407—411. doi:10.1111/j.1439-037X.2010.00431.x.
- Pulvento, C.; Riccardi, M.; Lavini, A.; Iafelice, G.; Marconi, E.; d’Andria, R. (2012). „Yield and quality characteristics of quinoa grown in open field under different saline and non-saline irrigation regimes”. Journal of Agronomy and Crop Science. 198 (4): 254—263. doi:10.1111/j.1439-037X.2012.00509.x.
- Gómez-Caravaca, A.M.; Iafelice, G.; Lavini, A.; Pulvento, C.; Caboni, M.; Marconi, E. (2012). „Phenolic compounds and saponins in quinoa samples (Chenopodium quinoa Willd.) grown under different saline and non saline irrigation regimens”. Journal of Agricultural and Food Chemistry. 60 (18): 4620—4627. PMID 22512450. doi:10.1021/jf3002125.
- Romero, Simon; Shahriari, Sara (19. 3. 2011). „Quinoa's global success creates quandary at home”. The New York Times. Приступљено 22. 7. 2012.
- Geerts, S.; Raes, D.; Garcia, M.; Vacher, J.; Mamani, R; Mendoza, J.; et al. (2008). „Introducing deficit irrigation to stabilize yields of quinoa (Chenopodium quinoa Willd.)”. Eur. J. Agron. 28 (3): 427—436. doi:10.1016/j.eja.2007.11.008.
- Geerts, S.; Raes, D.; Garcia, M.; Mendoza, J.; Huanca, R. (2008). „Indicators to quantify the flexible phenology of quinoa (Chenopodium quinoa Willd.) in response to drought stress”. Field Crop. Res. 108 (2): 150—156. doi:10.1016/j.fcr.2008.04.008.
- Geerts, S.; Raes, D.; Garcia, M.; Condori, O.; Mamani, J.; Miranda, R.; Cusicanqui, J.; Taboada, C.; Vacher, J. (2008). „Could deficit irrigation be a sustainable practice for quinoa (Chenopodium quinoa Willd.) in the southern Bolivian altiplano?”. Agricultural Water Management. 95 (8): 909—917. doi:10.1016/j.agwat.2008.02.012.
- Geerts, S.; Raes, D.; Garcia, M.; Taboada, C.; Miranda, R.; Cusicanqui, J.; Mhizha, T.; Vacher, J. (2009). „Modeling the potential for closing quinoa yield gaps under varying water availability in the Bolivian Altiplano”. Agricultural Water Management. 96 (11): 1652—1658. doi:10.1016/j.agwat.2009.06.020.
- Bazile, Didier; Martínez, Enrique A.; Fuentes, Francisco (2. 12. 2014). „Diversity of quinoa in a biogeographical island: A review of constraints and potential from arid to temperate regions of Chile”. Notulae Botanicae Horti Agrobotanici Cluj-Napoca (на језику: енглески). 42 (2): 289—298. ISSN 1842-4309. doi:10.15835/nbha4229733.
- Murphy, Kevin S.; Matanguihan, Janet (28. 9. 2015). Quinoa: Improvement and Sustainable Production (на језику: енглески). John Wiley & Sons. ISBN 978-1-118-62805-8.
- Valencia, B.G.; Urrego, D.H.; Silman, M.R.; Bush, M.B. (2010). „From ice age to modern: A record of landscape change in an Andean cloud forest”. Journal of Biogeography (на језику: енглески). 37 (9): 1637—1647. ISSN 1365-2699. doi:10.1111/j.1365-2699.2010.02318.x.
Spoljašnje veze
уреди
- Hopper, Tristin (25. 3. 2013). „Jews divided by great Passover debate: Is quinoa kosher?”. National Post. Архивирано из оригинала 11. 4. 2013. г. Приступљено 24. 11. 2013.
- Nemes, Hody (23. 12. 2013). „Quinoa Ruled Kosher for Passover”. Forward. Архивирано из оригинала 26. 03. 2015. г. Приступљено 7. 2. 2014.