Roda cipelarka (лат. Balaeniceps rexí) je jedina vrsta u ptičjem rodu Balaeniceps. Zbog neobičnog oblika kljuna s jedne i oblika tela s druge strane (kao i ranijeg svrstavanja ove ptice u red rodarica), ova ptica naziva se još i cipelokljuna roda. Populacija ove vrste varira između 5.000-8.000 primeraka.

Roda cipelarka
Balaeniceps rex.jpg
Balaeniceps rex
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Tip:
Klasa:
Red:
Porodica:
Bonaparte, 1853
Rod:
Balaeniceps

Gould, 1850
Vrsta:
B. rex
Binomno ime
Balaeniceps rex
Gould, 1850
Shoebilldistributionmap.png
Opseg vrste

Ova vrsta viđena je u Europi prvi put tek u 19. veku, a nađena je njena koža. Tek niz godina kasnije naučna zajednica se prvi put srela sa živom jedinkom ove vrste. S druge strane, ova vrsta odavno je bila poznata starim narodima Afrike. Postoje njene slike iz razdoblja Starog Egipta.

OpisУреди

Ptica je krupne građe, odrasla jedinka visine je od 115 do 150 cm, a raspon krila im je 230 do 260 cm. Pored toga, teške su između 4 i 7 kilograma[2][3]. Odrasle jedinke su pretežno sive, dok su mlade ptice smeđe boje. Živi u tropskim delovima istočne Afrike, u močvarnim područjima od Sudana do Zambije.[4]

RazmnožavanjeУреди

Najčešće provodi vreme sama i retko se kreće. Uglavnom se to događa dok traje sezona parenja. Gnezda su napravljena od trave, a u njima stoji uglavnom tri jaja.[5] Mladi se izlegu iz jaja nakon 30 dana. Nakon tri i po meseca mladi su sposobni da love, ali ih još uvek roditelji nakratko moraju snabdevati hranom[6]. Neki grabljivci kradu mlade i jaja, pa roditelji prave gnezda nedostupna grabljivcima. Ova vrsta može živjeti oko 36 godina u divljini, a sa 3-4 godine stiče polnu zrelost.[7]

Komunikacija i lovУреди

Roda cipelarka je obično tiha vrsta, ali često znaju lupati kljunom, što predstavlja znak pozdravljanja. Kada lovi, najviše se oslanja vid i sluh. Da što bolje vidi, drži glavu uspravno, a kljun naspram grudi. Lovi uglavnom vodene životinje poput žaba i riba.

Taksonomija i sistematikaУреди

 
Molekularne studije su utvrdile da je čukoglava čaplja najbliži srodnik rode cipelarke.

Roda cipelarka je bila pozanta antičkim Egipćanima i Arapima, ali nije bila klasifkovana do 19. veka, nakon čega su kože i konačno živi primerci doneti u Evropu. Tradicionalno povezana sa rodama (Ciconiiformes), ona je bila zadržana na tom mestu u Siblijevoj taksonomiji u kojoj je grupisan veliki broj nevezanih taksona u red Ciconiiformes. U današnje vreme, roda cipelarka se smatra da je bliža pelikanima (na bazi anatomskog poređenja)[8] ili čapljama (na bazi biohemijske evidencije).[9] Mikroskopska analiza strukture ljuski jaja koju je izvršio Konstantin Mikhailov 1995. godine utvrdila je da su one blisko srodne sa ljuskama jaja drugih pripadnika reda Pelecaniformes u smislu da imaju debeli pokrivač od mikroglobularnog materijala preko kristalnog sloja.[10] Nedavne DNK studije idu u prilog pripadnosti roda cipelarki redu Pelecaniformes.[11]

Do sada su otkrivena dva fosilna srodnika roda cipelanki: Goliathia iz ranog oligocena u Egiptu i Paludavis iz ranog miocena u istoj zemlji. Predloženo je da je enigmatični afrički fosili ptice Eremopezus isto tako srodan, mada evidencija za to nije potvrđena. Sve što je poznato o rodu Eremopezus je da su to bile veoma velike ptice, koje verovatno nisu mogle da lete, i da su imale fleksibilna stopala, što im je pružalo pristup vegetaciji i plenu.

ReferenceУреди

  1. ^ BirdLife International (2018). Balaeniceps rex. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2019.3. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 20. 1. 2020. 
  2. ^ biolib.cz
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала на датум 11. 6. 2008. Приступљено 3. 4. 2018. 
  4. ^ del Hoyo, J. Elliott, A. & Sargatal, J. (editors). (1992) Handbook of the Birds of the World. Volume 1: Ostrich to Ducks. Lynx Edicions. ISBN 978-84-87334-10-8.
  5. ^ „The Shoebill”. Архивирано из оригинала на датум 09. 11. 2009. Приступљено 03. 04. 2018. 
  6. ^ „Balaeniceps rex oder der Schuhschnabel (Abu Markub)”. Архивирано из оригинала на датум 19. 07. 2011. Приступљено 03. 04. 2018. 
  7. ^ Taxonomic tree of plants and animals with photos | BioLib.cz
  8. ^ Mayr, Gerald (2003). „The phylogenetic affinities of the Shoebill (Balaeniceps rex)” (PDF). Journal für Ornithologie. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 29. 09. 2018. Приступљено 30. 03. 2019. 
  9. ^ Hagey, J. R.; Schteingart, C. D.; Ton-Nu, H.-T. & Hofmann, A. F. (2002). „A novel primary bile acid in the Shoebill stork and herons and its phylogenetic significance”. Journal of Lipid Research. 43 (5): 685—90. PMID 11971938. 
  10. ^ Mikhailov, Konstantin E. (1995). „Eggshell structure in the shoebill and pelecaniform birds: comparison with hamerkop, herons, ibises and storks”. Canadian Journal of Zoology. 73 (9): 1754—70. doi:10.1139/z95-207. 
  11. ^ Hackett, SJ; Kimball, RT; Reddy, S; Bowie, RC; Braun, EL; Braun, MJ; Chojnowski, JL; Cox, WA; Han, KL; et al. (2008). „A phylogenomic study of birds reveals their evolutionary history” (PDF). Science. 320 (5884): 1763—8. Bibcode:2008Sci...320.1763H. PMID 18583609. doi:10.1126/science.1157704. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 19. 08. 2013. Приступљено 30. 03. 2019. 

LiteraturaУреди

Spoljašnje vezeУреди