Опсада Кијева (1240)

(преусмерено са Siege of Kiev (1240))

Опсада Кијева 1240. била је последњи чин монголског освајања Русије.

Опсада Кијева (1240)
Део монголског освајања Русије

Монголи опседају Кијев
Време05. септембар-6. децембар 1240.
Место
данашња Украјина
Исход Монголска победа
Сукобљене стране
Монголско царство Галиција-Волинија
Команданти и вође

Бату-кан

Субудај

Берке-кан

Монгке-кан
војвода Дмитро
Јачина
Неколико тумена(10.000) номадске коњице 1000 ратника и неколико хиљада грађана
Жртве и губици
знатни тешки, град спаљен
Битка на мапи Русије.

Увод

уреди
 
Кијевска Rусија у 12. веку.

Први монголски поход, у зиму 1237-38. покорио је Рјазањску и Владимир-Суздаљску кнежевину, док је други поход у јесен 1239. освојио кнежевину Черњигов. Кијевски велики кнез Михаило тада је одбио да се преда Монголима, и они су се повукли без борбе. Нови поход, на Кијев, дошао је у лето 1240.

Увод

уреди

Након што је погубио монголске преговараче, кнез Михаило побегао је у Угарску, тражећи помоћ од краља Беле IV. Пред Татарима, Кијев се предао кнезу Данилу Галичком, који је упутио војводу Дмитра да брани град[1].

Опсада

уреди

На Кијев је дошао лично Бату-кан, са Субудај-багатуром и свом монголском силом[1]. Грађани, предвођени војводом Дмитром, храбро су бранили зидине, а када су оне проваљене монголским катапултима, утврдили су се у цркви Пресвете Богородице. Град је освојен након 3 месеца опсаде, али је војвода Дмитро поштеђен због своје храбрости[1].

Последице

уреди
Монголска инвазија Кијевске Русије 1223-1240.

Монголи су опљачкали град и побили на хиљаде: када је Ђовани де Пиано Карпини прошао кроз Кијев 1246, видео је расуте лобање на све стране, док је град имао само 200 насељених кућа.[2]

Након опсаде, Кијев је припао великом кнезу Јарославу II Владимирском, који се 1243. покорио Бату-кану и добио јарлик (дозволу) да влада Владимир-Суздаљем.

Кнез Михаило вратио се 1242. празних руку из Угарске у Черњигов. 1246. погубљен је у Сарају од Бату-кана, зато што је одбио да се поклони монголским идолима. Руска православна црква слави га као Светог Михаила Черњиговског.

Пад Кијева 1240. означио је крај монголског освајања Русије: све до 1380. (Битка на Куликовом пољу) руски кнезови владаће по милости ( "јарлик", даровница) монголских владара у Каракоруму, а затим у Сарају. Пут у Европу био је отворен.[3]

Референце

уреди
  1. ^ а б в „Русские летописи. Галицко Волынская летопись Ипатьевский список 13 век”. www.bibliotekar.ru. Приступљено 01. 04. 2018. 
  2. ^ Durant 2011, стр. 738–739.
  3. ^ Гажевић, Никола (1970). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 569, том 5. 

Литература

уреди