Vulva

Stidnica ili vulva (lat. vulva) je naziv za spoljni deo ženskih polnih organa, koji se nalazi izvan karlice, a uključuje Venerin brežuljak (lat. mons Veneri, mons pubis), velike (lat. labia majora pudendi) i male stidne usmine (lat. labia minora pudendi), klitoris (lat. clitoris), predvorje rodnice (lat. vestibulum vaginae) sa žlijezdama (Skenéove žijezde, Bartolinijeve žlijezde) i njihovim izvodnim kanalima.[1][2][3]

Vulva je delimično obrasla dlakama, koje se prostiru i na donji deo stomaka u obliku trougla, čija je baza okrenuta prema gore.

Pojam „vulva“ se često izjednačava sa pojmom „vagina“, ali to je neprecizno, pošto se vagina samo završava vulvom.

AnatomijaУреди

Vulva obuhvata:

Venerin brežuljakУреди

Stidni brežuljak je izbočina koja nastaje zbog nakupine masnog tkiva ispred stidne kosti.

KlitorisУреди

Dražica (lat. clitoris) je bogato prokrvljen i inerviran organ koji je analogan penisu. Dug je 1,5 - 2 cm.

Velike stidne usmineУреди

(lat. Labia majora). Kožni nabori koje se nastavljaju na Venerin brežuljak prema straga i omeđuju jajoliki otvor. Velike usne analogne su mošnji kod muškaraca. Spoljna strana nabora, nakon puberteta postane prekrivena dlakom.

Male stidne usneУреди

Male usne stidnice lat. Labia minora. Meki kožni nabori, koji se nalaze unutar velikih usana. Na mjestu gdje se spajaju prednji dijelovi nabora nalazi se klitoris. Male usne obuhvataju klitoris na način da se prednji kraj svakog nabora prije spajanja podijeli na dva kraka, od kojih je jedan iznad, a drugi ispod njega.

Trem vagineУреди

Trem vagine se nalazi unutar malih usana, a sadržava spoljni otvor mokraćne cijevi, vagine i izvodne kanale žlijezda.

ŽlijezdeУреди

Žlijezde spoljnog reproduktivnog sistema žene:

  • Parauretralne (Skenéove) žlijezde (lat. glandulae paraurethrales)
  • Velike tremne žlezde (lat. glandulae vestibulares majores Bartholini)
  • Male tremne žlezde (lat. glandulae vestibulares majores)

FunkcijaУреди

U vulvi se završavaju uretra i vagina.

Vulva ima funkciju pri mokrenju, polnom odnosu, menstruaciji i porođaju.

Vidi jošУреди

IzvoriУреди

  1. ^ Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  2. ^ Марија Михаљ, Даница Обрадовић (2000). Општа анатомија. Нови Сад. ISBN 978-86-489-0276-4. 
  3. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

ЛитератураУреди

  • Славољуб В. Јовановић, Нева Л. Лотрић (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 

Спољашње везеУреди