Томас Едвард Лоренс

За друге употребе, погледајте страницу Лоренс од Арабије (филм).

Томас Едвард Лоренс (енгл. Thomas Edward Lawrence; 16. август 1888 — 19. мај 1935) био је британски археолог, авантуриста, писац и војник, професионално познат као ТЕ Лоренс, јер је више волео иницијале од имена.

Томас Едвард Лоренс
Т. Е. Лоренс у униформи британске војске, 1918.
Лични подаци
Пуно име	Томас Едвард Лоренс
Надимак	Лоренс од Арабије, Ел Ауренс
Датум рођења	(1888-08-16)16. август 1888.
Место рођења	Тремадог, Округ Кернарфон, Велс, Уједињено Краљевство
Датум смрти	19. мај 1935.(1935-05-19) (46 год.)
Место смрти	Бовингтон Камп, Дорсет, Енглеска, Уједињено Краљевство
Војна каријера
Служба	1914–1918. 1923–1935.
Војска	Уједињено Краљевство Краљевство Хеџаз
Чин	Пуковник
Јединица	Британска армија Краљевско ваздухопловство
Учешће у ратовима	Први светски рат Арапска побуна Опсада Медине Битка за Фвелију Битка за Абу ал-Лисан Битка за Акабу Битка за Тафилеј Битка за Деру Заузимање Дамаска Битка за Мегидо (1918)
Одликовања	Батски орден Distinguished Service Order Орден за истакнуту службу Орден Легија части Орден Ратни крст

Стекао је светску славу као Лоренс од Арабије захваљујући својој улози током похода на Синај и Палестину и током арапске побуне против турске владавине 1916–1918.

Није био само војсковођа и покретачка сила арапске побуне против Турака, него је био и утицајан теоретичар герилског рата. Његова посвећеност задатку и разноврсност активности, као и способност да их дословно пренесе у писаној форми, донели су му светску славу и свету га представили као Лоренса од Арабије, како је назван и филм из 1962. године, који се бави тематиком Првог светског рата. Лоренсов имиџ делом је изграђен из сензационалне репортаже о побуни, коју је написао амерички новинар, Лауел Томас (енгл. Lowell Thomas), као и из Лоренсовог аутобиографског дела по имену Седам стубова мудрости (1922). Године 1935, био је смртно повређен у саобраћајној незгоди у Дорсету.

Младост и школовање

Томас Едвард Лоренс је рођен у Тремадогу, Велс, у августу 1888. године, као ванбрачно дете Томаса Чепмена и Саре Џанер, гувернанте која је и сама била ванбрачно дете. Чепмен је оставио своју прву супругу и породицу у Ирској да би живео са Саром Џанер и одлучили су да се представљају као господин и госпођа Лоренс. У лето 1896, Лоренсови се селе у Оксфорд, где је млади Лоренс од 1907-10 студирао историју на Исусовом колеџу, и дипломирао је са почастима првог реда. Постао је археолог на Блиском истоку, радећи на различитим ископавањима са Давидом Џорџом Хогартом и Леонардом Вулијем. Године 1908. приступио је официрској војној обуци на Оксфордском Универзитету, пролазећи кроз двогодишњи курс обуке. У јануару 1914, пре избијања Првог светског рата, Лоренса је мобилисала британска војске да предузме војну офанзиву у пустињи Негев, вршећи уједно и археолошка истраживања.

Године 1914, његов отац је наследио Чапман баронство са седиштем у Килуа замку, породичној кући предака у округу Вестмит, у Ирској. Пар је имао пет синова, од којих је Томас (у ужој породици зван „Нед”) био други по старости. Из Велса, породица се преселила 1889. у Киркудбрајт, Галовеј, у југозападној Шкотској, затим на острво Вајт, затим у Њу Форест, затим у Динард у Бретањи, а затим у Џерси. Породица је живела у Лангли Лоџу (сада срушеном) од 1894. до 1896. године, смештена у приватној шуми између источних граница Њу Фореста и Саутемптон Вотера у Хемпширу. Резиденција је била изолована, а млади Лоренс је имао много могућности за активности на отвореном и посете обали.

У лето 1896. године, породица се преселила у 2 Полстед роуд у Оксфорду, где је живела до 1921. године. Лоренс је похађао средњу школу за дечаке града Оксфорда од 1896. до 1907. где је једна од четири куће касније названа „Лоренс“ у његову част; школа је затворена 1966. године. Лоренс и један од његове браће постали су официри у Бригади црквених момака у цркви Светог Алдејта.

Лоренс је тврдио да је побегао од куће око 1905. и да је неколико недеља служио као дечак војник у артиљерији Краљевског гарнизона у замку Ст Мавес у Корнволу, од кога је откупљен. Међутим, никакви докази о томе се не појављују у војним записима.

Први светски рат

Када је почео Први светски рат, Лоренс се као цивил запослио у Одељењу за израду мапа Ратне канцеларије у Лондону. Његово задужење било је да припреми мапу Синаја која ће бити од користи војсци. До децембра 1914. године постао је поручник у Каиру. Стручњака за арапска питања било је мало, па је Лоренс распоређен у обавештајну службу у којој је провео више од годину дана, углавном саслушавајући затворенике, цртајући мапе, примајући и прослеђујући податке које је добијао од својих људи који су били непријатељу за петама, и пишући приручник о турској војсци.

Литература

• Лауел Томас Са Лоренсом у Арабији. Лондон 1924.
• Роберт Грејвс Лоренс и Арапи. Лондон 1927.
• Лидел Харт Т. Е. Лоренс. 1934.
• Ричард Алдингтон Лоренс од Арабије Лондон 1955.
• Џереми Вилсон Лоренс од Арабије - Биографија Лондон 1989.
• Aldington, Richard (1955). Lawrence of Arabia: A Biographical Enquiry. London, Collins. ISBN 978-1122222594. 
• Anderson, Scott (2013). Lawrence in Arabia: War, Deceit, Imperial Folly and the Making of the Modern Middle East. Doubleday. ISBN 978-0-385-53292-1. 
• Armitage, Flora (1955). The Desert and the Stars: a Biography of Lawrence of Arabia. illustrated with photographs, New York, Henry Holt and Company. ISBN 9780000005779. 
• Asher, Michael (1998). Lawrence. The Uncrowned King of Arabia. Viking. 
• Brown, Malcolm; Cave, Julia (1988). A Touch of Genius: The Life of T. E. Lawrence. London, J. M. Brent. 
• Brown, Malcolm (2005). Lawrence of Arabia: the Life, the Legend. London, Thames & Hudson: [In association with] Imperial War Museum. ISBN 978-0-500-51238-8. 
• Brown, Malcolm (1988). The Letters of T. E. Lawrence. 
• Brown, Malcolm (2005). Lawrence of Arabia: The Selected Letters. London. 
• Carchidi, Victoria K. (1987). Creation Out of the Void: the Making of a Hero, an Epic, a world: T. E. Lawrence. U. Pennsylvania, Ann Arbor, MI University Microfilms International. 
• Ciampaglia, Giuseppe (2010). Quando Lawrence d'Arabia passò per Roma rompendosi l'osso del collo. Roma: Strenna dei Romanisti, Roma Amor edit. 
• Graves, Richard Perceval (1976). Lawrence of Arabia and His World. Thames & Hudson. ISBN 978-0500130544. 
• Graves, Robert (1934). Lawrence and the Arabs. London: Jonathan Cape. 
• Graves, Robert (1928). Lawrence and the Arabian Adventure. New York: Doubleday, Doran. 
• Hoffman, George Amin. T. E. Lawrence (Lawrence of Arabia) and the M1911. 
• Hulsman, John C. (2009). To Begin the World over Again: Lawrence of Arabia from Damascus to Baghdad. New York, Palgrave Macmillan. ISBN 978-0-230-61742-1. 
• Hyde, H. Montgomery (1977). Solitary in the Ranks: Lawrence of Arabia as Airman and Private Soldier. London, Constable. ISBN 978-0-09-462070-4. 
• James, Lawrence (2008). The Golden Warrior: The Life and Legend of Lawrence of Arabia. Skyhorse Publishing, New York. ISBN 978-1-60239-354-7. 
• Knightley, Phillip; Simpson, Colin (1970). The Secret Lives of Lawrence of Arabia. McGraw-Hill. ISBN 978-1299177192. 
• Korda, Michael (2010). Hero: The Life and Legend of Lawrence of Arabia. Harper. ISBN 978-0-06-171261-6. 
• Lawrence, A. W. (1967) [1937]. T. E. Lawrence by His Friends: insights about Lawrence by those who knew him. Doubleday Doran. 
• Lawrence, M.R. (1954). The Home Letters of T E Lawrence and his Brothers. Oxford. 
• Lawrence, T. E. (1926). Seven Pillars of Wisdom (1926 Subscribers' изд.). ISBN 978-0-385-41895-9. 
• Lawrence, T. E. (1935). Seven Pillars of Wisdom (1935 Doubleday изд.). ISBN 978-0-385-07015-7. 
• Lawrence, T. E. (2003). Seven Pillars of Wisdom: The Complete 1922 Text). ISBN 978-1-873141-39-7. 
• Leclerc, C (1998). Avec T E Lawrence en Arabie, La Mission militaire francaise au Hedjaz 1916–1920. Paris. 
• Leigh, Bruce (2014). T. E. Lawrence: Warrior and Scholar. Tattered Flag. ISBN 978-0954311575. 
• Mack, John E. (1976). A Prince of Our Disorder: The Life of T. E. Lawrence. Boston, Little, Brown. ISBN 978-0-316-54232-6. 
• Marriott, Paul; Argent, Yvonne (1998). The Last Days of T E Lawrence: A Leaf in the Wind. The Alpha Press. ISBN 978-1898595229. 
• Meulenjizer, V (1938). Le Colonel Lawrence, agent de l'Intelligence Service. Brussels. 
• Meyer, Karl E.; Brysac, Shareen Blair (2008). Kingmakers: the Invention of the Modern Middle East. New York, London, W. W. Norton. ISBN 978-0-393-06199-4. 
• Mousa, Suleiman (1966). T. E. Lawrence: An Arab View. London, Oxford University Press. 
• Norman, Andrew (2014). Lawrence of Arabia and Clouds Hill. Halsgrove. ISBN 978-0857042477. 
• Norman, Andrew (2014). T. E. Lawrence: Tormented Hero. Fonthill Media. ISBN 978-1781550199. 
• Nutting, Anthony (1961). Lawrence of Arabia: The Man and the Motive. London, Hollis & Carter. 
• Ocampo, Victoria (1963). 338171 T. E. (Lawrence of Arabia). London. 
• Orlans, Harold (2002). T. E. Lawrence: Biography of a Broken Hero. Jefferson, North Carolina, and London, McFarland. ISBN 978-0-7864-1307-2. 
• Paris, T.J. (септембар 1998). „British Middle East Policy-Making after the First World War: The Lawrentian and Wilsonian Schools”. Historical Journal. 41 (3): 773—793. S2CID 161205802. doi:10.1017/s0018246x98007997. 
• Penaud, Guy (2007). Le Tour de France de Lawrence d'Arabie (1908). Editions de La Lauze (Périgueux), France. ISBN 978-2-35249-024-1. 
• Rosen, Jacob (2011). „The Legacy of Lawrence and the New Arab Awakening” (PDF). Israel Journal of Foreign Affairs. V (3). Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г. 
• Sarindar, François (2011). „La vie rêvée de Lawrence d'Arabie: Qantara”. Institut du Monde Arabe (на језику: french). Paris, France (80): 7—9. CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)
• Sarindar, François (2010). Lawrence d'Arabie. Thomas Edward, cet inconnu. Editions L'Harmattan, collection ″Comprendre le Moyen-Orient″ (Paris), France. ISBN 978-2-296-11677-1. 
• Sattin, Anthony (2014). Young Lawrence: A Portrait of the Legend of a Young Man. John Murray. ISBN 978-1848549128. 
• Simpson, Andrew R.B. (2008). Another Life: Lawrence after Arabia. The History Press. ISBN 978-1-86227-464-8. 
• Stang, Charles M. (2002). The Waking Dream of T. E. Lawrence: Essays on His Life, Literature, and Legacy. Palgrave Macmillan. 
• Stewart, Desmond (1977). T. E. Lawrence. New York, Harper & Row Publishers. ISBN 9780060141233. 
• Storrs, Ronald (1940). Lawrence of Arabia, Zionism and Palestine. 
• Thomas, Lowell (2014) [1924]. With Lawrence in Arabia. Nabu Press. ISBN 978-1295830251. 
• Wilson, Jeremy (1989). Lawrence of Arabia: The Authorised Biography of T. E. Lawrence. ISBN 978-0-689-11934-7. 

Спољашње везе

Дигиталне колекције

• Works by Томас Едвард Лоренс in eBook form на сајту Standard Ebooks
• Дела T. E. Lawrence на сајту Фејдид пејџ Канада

• Томас Едвард Лоренс на сајту Internet Archive (језик: енглески)
• T. E. Lawrence's Original Letters on Palestine Shapell Manuscript Foundation

Физичке колекције

• T. E. Lawrence's Collection at The University of Texas at Austin's Harry Ransom Center
• "Creating History: Lowell Thomas and Lawrence of Arabia" online history exhibit at Clio Visualizing History.
• Europeana Collections 1914–1918 makes 425,000 World War I items from European libraries available online, including manuscripts, photographs and diaries by or relating to Lawrence
• T. E. Lawrence's Personal Manuscripts and Letters

Вести и анализе

• The Guardian 19 May 1935 – The death of Lawrence of Arabia
• The Legend of Lawrence of Arabia: The Recalcitrant Hero Архивирано на сајту Wayback Machine (31. децембар 2012)
• T. E. Lawrence: The Enigmatic Lawrence of Arabia article by O'Brien Browne
• Lawrence of Arabia: True and false (an Arab view) by Lucy Ladikoff
• Новински исечци на тему Томас Едвард Лоренс у Новинским архивама 20. века Немачке националне библиотеке економије (ZBW)

Документарни филмови

• Footage of Lawrence of Arabia with publisher FN Doubleday and at a picnic
• Lawrence of Arabia: The Battle for the Arab World, directed by James Hawes. PBS Home Video, 21 October 2003. (ASIN B0000BWVND)

Друштва

• T. E. Lawrence Studies, built by Lawrence's authorised biographer Jeremy Wilson (no longer maintained)
• The T. E. Lawrence Society