Википедија

Teško vama licemeri

Teško vama licemeri je fraza kojom Isus kritikuje pisare, fariseje (verske vođe) i zakonike svoga vremena. Poduži spisak Isusovih kritika je zabeležen u jevanđeljima po Mateju i Luki.

Džejms Tiso, Teško vama pisari i fariseji

Isus kritikuje verske i svetovne vođe svoga naroda zato što jedno govore a drugo rade, propisuju teške obaveze drugima a sami ih ne prihvataju, prikazuju se pobožnima, teže društvenom položaju, poseduju znanje koje ne koristi niti dele sa drugima, vrbuju sledbenike na sve načine, prisvajaju imovinu udovica, spolja se predstavljaju čistim a iznutra su nečisti, drže se slova zakona a zapostavljaju pravdu, milost i veru, i tome slično.

Kritike licemerja se kod Mateja nalaze pri kraju Isusove misije, pred konačni polazak za Jerusalim, dok se kod Luke nalazi na samom početku Isusove misije, kada šalje učenike da propovedaju. Obzirom da se nalazi kod Mateja i Luke, ali ne kod Marka, i to na različitim mestima u naraciji, pretpostavlja se da potiču iz zajedničkog izvora, poznatog kao Q doкument.[1]

Isusova kritika licemjera уреди

Po Mateju уреди

Jevanđelje po Mateju gotovo čitavo 23. poglavlje posvećuju kritici licemera. Matej prvo daje uopštenu kritiku pisara i fariseja:

Na Mojsijevu stolicu sedoše književnici i fariseji. Sve dakle što vam kažu da držite, držite i tvorite; ali šta oni čine ne činite; jer govore a ne čine. Nego vežu bremena teška i nezgodna za nošenje, i tovare na pleća ljudska; a prstom svojim neće da ih prihvate. A sva dela svoja čine da ih vide ljudi: raširuju svoje amajlije, i grade velike skute na haljinama svojim. I traže začelje na gozbama i prva mesta po zbornicama, i da im se klanja po ulicama, i da ih ljudi zovu: Ravi! Ravi! [2]

Matejevo jevanđelje zatim redom nabraja sledećih osam stavki Isusove kritike:

  • Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što zatvarate carstvo nebesko od ljudi; jer vi ne ulazite niti date da ulaze koji bi hteli.
  • Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što jedete kuće udovičke, i lažno se Bogu molite dugo; zato ćete većma biti osuđeni.
  • Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što prohodite more i kopno da biste dobili jednoga sljedbenika, i kad ga pridobijete, činite ga sinom pakla dvostruko većim od sebe.
  • Teško vama, slepe vođe, koji govorite: ako se ko zakune hramom, nije ništa; ako se pak zakune hramovnim zlatom, obavezan je. Budale i slepci, šta je veće, zlato ili hram koji je osvetio zlato? I: ako se ko zakune žrtvenikom, nije ništa; a ako se zakune darom koji je na njemu, obavezan je. Slepci, šta je veće, dar ili žrtvenik koji osvećuje dar? Ko se dakle zakleo žrtvenikom, kune se njime i svim što je na njemu. I ko se zakleo hramom, kune se njime i onim koji prebiva u njemu; i koji se zakleo nebom, kune se prestolom Božijim i onim koji sedi na njemu.
  • Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što dajete desetak od metvice i od kopra i od kima, a ostaviste šta je najpretežnije u zakonu: pravdu i milost i veru; a ovo je trebalo činiti i ono ne ostavljati. Vođe slepe koji oceđujete komarca a kamilu proždirete.
  • Teško vama književnici i fariseji, licemeri što čistite spolja čašu i zdelu a iznutra su pune grabeža i nepravde. Fariseju slepi! Očisti najpre iznutra čašu i zdelu da budu i spolja čiste.
  • Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao okrečeni grobovi, koji se spolja vide lepi a unutra su puni kostiju mrtvačkih i svake nečistote. Tako i vi spolja se pokazujete ljudima pravedni, a iznutra ste puni licemerja i bezakonja.
  • Teško vama književnici i fariseji, licemjeri, što zidate grobove prorocima i krasite spomenike pravednika, i govorite: Da smo mi bili u vrijeme otaca svojih, ne bismo s njima pristali u krv proroka. Time sami svjedočite za sebe da ste sinovi onih koji su pobili proroke. Ispunite i vi mjeru otaca vaših.[3]

Nakon nabrajanja stavki, zaključuje: „Zmije, zmijski porode, kako da pobegnete od osude paklene?“[4]

Po Luki уреди

Jevanđelje po Luki posvećuje veliki deo 11. poglavlja kritici licemerja. Luka prvo daje uvodnu priču o tome kako je Isusa jedan farisej pozvao na ručak pa se začudio što se Isus nije oprao pre jela, nakon čega sledi kritika, slična šestoj stavki kod Mateja:

Vi fariseji spolja čistite čašu i zdelu, a iznutra vam je puno grabeža i zlobe. Bezumni! Nije li onaj načinio i iznutra koji je spolja načinio? Ali dajte milostinju od onog što je unutra; i gle, sve će vam biti čisto.[5]

Luka zatim navodi sledećih šest stavki Isusove kritike (povremeno prekidane dijalozima):

  • Teško vama farisejima što dajete desetak od metvice i od rute i od svakog povrća, a prolazite pravdu i ljubav Božiju: ovo je trebalo činiti, i ono ne ostavljati.
  • Teško vama farisejima što tražite začelja po zbornicama i da vam se klanja po ulicama.
  • Teško vama književnici i fariseji, licemeri, što ste kao sakriveni grobovi po kojima ljudi idu i ne znadu ih.[6]
  • Teško i vama zakonicima što tovarite na ljude bremena preteška za nošenje, a vi jednim prstom svojim nećete da ih prihvatite.
  • Teško vama, što zidate nadgrobne spomenike prorocima, a vaši očevi su ih pobili. Prema tome vi svedočite za dela svojih otaca i odobravate ih, jer su ih oni pobili, a vi zidate.[7]
  • Teško vama zakonici što uzeste ključ od znanja: sami ne uđoste, a koji hteše da uđu, zabraniste im.[8]

Lukino XI poglavlje o kritici licemerja se završava tako što se književnici i fariseji okome na njega mnogim pitanjima, pokušavajući da ga zbune i vrebajući ne bi li šta rekao da ga okrive.[9] Kasnije, u XX poglavlju, Luka navodi još jednu stavku kritike (koju prenosi i Marko[10]):

Čuvajte se od književnika, koji idu u dugačkim haljinama, i traže da im se klanja po ulicama, i prvih mesta po zbornicama, i začelja na gozbama; Koji jedu kuće udovičke, i lažno se mole Bogu dugo. Oni će još većma biti osuđeni.[11]

Po Tomi уреди

Nekanonsko jevanđelje po Tomi na različitim mestima prenosi dve stavke kritike licemera:

  • Farizeji i pisari su uzeli ključeve znanja i sakrili ih. Niti su ušli niti su pustili druge da uđu.[12]
  • Jao farizejima, jer oni su isto što i pas koji leži u jaslama; jer on ne jede, a ni blagu ne da jesti.[13]

Tumačenja уреди

Vilfred Harington, irski hrišćanski teolog, smatra da naglašavanje usmenog predanja može voditi u »legalizam i detinjastu kazuistiku«[14], a insistiranje na doslednom pridržavavanju Zakona može postati nepodnošljiv teret; otuda Isusove reči: »Zaključavate kraljevstvo nebesko pred ljudima; vi ne ulazite, a ne date ući ni onima koji pokušavaju ući.« (Mt 23:13) [14]

Apostol Pavle, i sam farisej, zaključuje da je zbog neizlečive grešnosti tela nemoguće održavati ceo Zakon onako, kako insistiraju fariseji. »Umom služim zakonu Božjem, a telom zakonu grijeha.« (Rim 7:25) Ponos zbog poznavanja Zakona dovodi do umišljenosti (Lk 18:9-14). Pavle spominje svoj prethodni život kao fariseja, kada je bio »po pravednosti koja je u Zakonu, besprekoran« (Fil 3:6), ali sve to sada, zbog spoznaje Hrista, ne smatra dobitkom nego gubitkom (Fil 3:7-8).[14]

Nasuprot hrišćanskoj intepretaciji, Harold Kušner, savremeni američki rabin (naslednici drevnih fariseja) kaže sledeće: »Sv. Pavle u Novom Zavetu vidi Zakon kao mamac i klopku jer zakoni koji se ne mogu održati čine čoveka grešnikom.« Međutim: »Nije Zakon taj koji nas čini grešnima. Zakon nas pokušava da nas ojača kako bismo se oduprli mnogim svakodnevnim izazovima greha. Dok bi hršćanstvo moglo reći da je napor uzaludan i da nikad nismo dovoljno jaki oduprijeti se grijehu (…) judaizam istrajava na tome da smo Bogu dužni biti dovoljno moralno ozbiljni da u najmanju ruku to pokušamo.«[15]

Izvori уреди

 
Teško vama licemeri на Викимедијиној остави.
  1. ^ Funk, Robert W. et al. The Five Gospels: The Search for the Authentic Words of Jesus. Macmillan Publishing Company. 1993. ISBN 978-0-02-541949-0. стр. 238.
  2. ^ Jevanđelje po Mateju 23:2-7
  3. ^ Jevanđelje po Mateju 23:13-32
  4. ^ Jevanđelje po Mateju 23:33
  5. ^ Jevanđelje po Luki 11:39-41
  6. ^ Jevanđelje po Luki 11:42-44
  7. ^ Jevanđelje po Luki 11:46-49
  8. ^ Jevanđelje po Luki 11:52
  9. ^ Jevanđelje po Luki 11:53
  10. ^ Jevanđelje po Marku 12:38-40
  11. ^ Jevanđelje po Luki 20:46-47
  12. ^ Jevanđelje po Tomi 39
  13. ^ Jevanđelje po Tomi 102
  14. ^ а б в Harrington, Wilfrid J: Uvod u Novi Zavet, Zagreb: Hrišćanska sadašnjost, 1993[мртва веза], str. 29-32
  15. ^ Harold S. Kushner: Živjeti! Kako žive i misle Jevreji (str. 56), Zagreb: Nakladni zavod Globus, 1997.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Teško_vama_licemeri&oldid=26788385”