Tioestar
Tioestri su jedinjenja sa funkcionalnom grupom C-S-CO-C. Oni su proizvod esterifikacije karboksilnih kiselina i tiola. Tioestri su široko rasprostranjeni u biohemiji, najpoznatiji derivat je acetil-CoA.
Sinteza
уредиTioesteri se mogu pripremiti na više načina.[1] Glavni metod pripreme je kondenzacija tiola i karboksilnih kiselina u prisustvu dehidracionog agenta:[2]
- RSH + R'CO2H → RSC(O)R' + H2O
Tipični dehidracioni agens je DCC. Kiselinski anhidridi i neki laktoni takođe reaguju sa tiolima u prisustvu baza.
Oni se takođe formiraju putem karbonilacije alkina i alkena u prisustvu tiola.[3]
Reakcije
уредиKarbonilni centar tioestara je reaktivan. On se reaguje poput blaže verzije kiselinskih hlorida. Tioestri i amini se kombinuju i daju amide:
- R"NH2 + RSC(O)R' → R"2NC(O)R' + RSH
C-H grupa susedna karbonilu tioestara je blago kisela i podleže aldolnoj kondenzaciji. Taj tip reakcije se odvija tokom biosinteze masnih kiselina.
Biohemija
уредиTioesteri su česti intermedijari mnogih biosintetičkih reakcija, među kojima je formiranje i degradacija masnih kiselina i mevalonata, prekurzora steroida. Biosinteza lignina, koji sačinjava veliku frakciju biomase, se odvija putem tioestarskih derivata kafeinske kiseline.[4][5] Neki od njih su malonil-CoA, acetoacetil-CoA, propionil-CoA i cinamoil-CoA. Proces acetogeneze obuhvata formiranje acetil-CoA. Dehidratacioni agens u formiranju ovih tioestara je ATP. Tioestri isto tako učestvuju u obeležavanju proteina ubikvitinom, koji označava proteine za degradaciju.
Izomerna jedinjenja: tionoestri
уредиTionoestri su izomerni sa tioestrima. Kod tionoestara, sumpor zamenjuje karbonilni kiseonik estara. Metil tionobenzoat je C6H5C(S)OCH3. Takva jedinjenja se tipično pripremaju reakcijom tioacil hlorida sa alkoholom, kao i reakcijom Lovesonovog reagensa sa estrima.[6]
Reference
уреди- ^ Shin-ichi Fujiwara, Nobuaki Kambe (2005) volume, 251: pp. 87–140.„Thio-, Seleno-, and Telluro-Carboxylic Acid Esters”. Topics in Current Chemistry. doi:10.1007/b101007.
- ^ Synthesis of thioesters
- ^ Werner Bertleff, Michael Roeper, Xavier Sava, 2007, Wiley-VCH. „Carbonylation, Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry”. doi:10.1002/14356007.a05_217.pub2.
- ^ David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (IV изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.
- ^ Donald Voet; Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 изд.). Wiley. ISBN 9780471193500.
- ^ R. J. Cremlyn, John Wiley and Sons: Chichester. An Introduction to Organosulfur Chemistry. 1996. ISBN 978-0-471-95512-2..