Xg antigen je otkriven na površini eritrocita tek 1962.[1][2] Prepoznali su ga istraživači MRC Blood Group Unit.[3]

Xg krvna grupa
Identifikatori
SimbolXG
Alt. simboliPBDX
Entrez7499
HUGO12806
RefSeqNM_175569
Ostali podaci
LokusHromozom X p22.32

PBDX gen koji kodira ovaj antigen nalazi se na kratkom kraku X hromosoma.[4][5][6]

Budući da muškarci normalno imaju samo jedan X hromosom označavaju se kao hemizigoti (u smislu “poluzigoti”). S obzirom na to da žene imaju dve kopije gena i mogu biti heterozigotne za prisustvo ili odsustvo funkcionalne varijante gena, one mogu (u procesu lionizacije, tj. deaktiviranja jednog X hromosoma) ispoljiti prisustvo odgovarajućeg (Xg) proteina na samo nekim od njihovih crvenih krvnih zrnaca.[7]

Učestalost antigena Xa u odabranim svetskim populacijama[8]
Populacija Veličina uzorka
(N)
Xg
%
Australski Aboridžini 352 79
Evropljani 5.388 66
Indijci 100 65
Izraelci 201 66
Kinezi 171 60
Navaho Indijanci 308 77
Novogvinejci 263 85
Njujorški Afroamerikanci 219 55
Sardinijci 322 76
Tajvanci 178 53

Reference

уреди
  1. ^ Tippett P., Ellis N. A. (1998): The Xg blood group system: a review. Transfus. Med. Rev., 12 (4):233–257.
  2. ^ Elsevier: Article Locator Error - Article Not Recognized
  3. ^ Mann J. D., Cahan A., Gelb A. G., Fisher N., Hamper J., Tippett P., Sanger R., Race R. R (1962): A sex-linked blood group. Lancet, 279:8.
  4. ^ Ellis N. A., Tippett P., Petty A. et al. (1994): PBDX is the XG blood group gene. Nat. Genet., 8 (3): 285–290.
  5. ^ Lindsten J. et al. (1963): Evidence that the Xg blood group genes are on the short arm of the X chromosome. Nature, 197 (4868): 648–649.
  6. ^ Hadžiselimović R. (2005): Bioantropologija – Biodiverzitet recentnog čoveka. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. ISBN 978-9958-9344-2-1.
  7. ^ Hadžiselimović R., Pojskić N. (2005): Uvod u humanu imunogenetiku. Institut za genetičko inženjerstvo i biotehnologiju (INGEB), Sarajevo. ISBN 978-9958-9344-3-8.
  8. ^ Harrison et al. (1977): Human biology – An introduction to human evolution, variation, growth and ecology. Oxford University Press, Oxford. ISBN 0-19-851164-X.. ISBN 0-19-851165-8.

Vidi još

уреди