Шабачке кафане

У Шапцу је између два светска рата радило преко 130 кафана.^[1]I пре рата сваки сокак је имао по једну кафану. Кафане су место друштвеног живота и културе. У њима су библиотеке, друствени клубови, класични подијуми и пијанке. Као по постојбини кафе, древном краљевству Сабе, и Шабац је предњачио у хановима и кафанама.

Касина

Касина је кафана Правителствене улице, са уличном баштом и биоскопом. У Касини је по причању Младена Ст. Дјуричића испевана песма "Род родила круска ранка под Милошићем", а по уверавању текст је саставио Милан Шанића, унук лепе Шане, који се и помиње у допевима те песме.

Прва биоскопска представа у Шапцу приказана је у кафани 1911, дакле поводом стогодисњице Боја на Мишару, и звала се баш тако, Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа, у којем је улогу играо Карадјордја играо Шапчанин Милорад Петровић а режирао Чича Илија Станојевић.

Европа

Европа је европски салон у Шапцу. Саградјена седамдесетих година XIX века, по угледу на модерне западне салоне, имала је високе салонске прозоре, мермерне коцкарске столове (такозване табланете), клавиром, хотелским собама. Европа је кафана у којој су се коцкали богати мачвански трговци, након послова на Великој пијаци и Баиру. (Пошто је се и сама налазила на Великој пијаци). У Европу је волео да свраћа краљ Милан, и да се коцка са Мачванима, тако да су једном приликом Мачвани због нерешеног коцкарског дуга украли чивију краљу. Као кафана наслања се Зировни венац, двоспратни хотел, а ова је у непосредном суседству Више краљевске женске школе, исте оне у којој је Исиодора Секулић добила српско држављанство. Срушена за време Првог светског рата (када је са савских ратних бродова срављен Шабац), Европа се обнавља на месту некадашњег Жировног венца, али као једноспратни салон на глагол.

Хотел Париз

Хотел Париз је салон подигнут у другој половини XIX века. Салон на две воде, са зарубљеним калканима, мансардом, зеленом баштом (у виду квадратног просторног врта), биоскопском салом, позорницом, бифеом, и летњим белведером. Париз у делу зеленог врта, кога су украшавали цвећнаци и жбунови стилизованог облика, има и наткриљени простор, такодје са столовима, паноима и другим. Најзначајнију целину представљају бифе и спољња башта. Кафана Париз је клуб официра и подофицира. У њему сврају Цицварићи.

Кафана Париз је такодје друга кућа боема и песника. У њему стихове пише Војислав Илић Младји (са посветом У Паризу Српком Вердену). Париз прима краљеве, делегације, министре, аташее. Измедју два рата у њему ће певати Софка Николић, Милан Тимотијевић, Бора Јањић. Свирана је клавирска, вокална, оперска и класична музика. Медјутим у њему се најбоље опија уз патриотске песме Цицварића.

У њему су се наравно дешавале и чивијашке шале. На пример једном приликом је шабачки лист Чивија објавио песму у којој Начелник шета са жирадо шеширом Савом и обљубљује жене. На то је жена шабачког начелника допала у Париз и почела да разбацује столице пред господином Грданичким, тадашњим уредником Чивије, где замало није дошло до обрачуна. Корпулентна Начелниковица је тражила сатисфакцију. У њему су слављени родјендани краљице Наталије, па би сви били осудјивани на затвор, али нико није ишао.

Девет дирека

Девет дирека је једна од најпознатија кафана из атавистичког доба Шапца. Градјена је као конак кнеза Станка и тако се звала све до друге половине XIX века. Нови назив је добила по девет дирека који су подупирали кафане. Шапчани нису могли да издрже а да је не назову и Једанаест дирека, додајући и два стуба уличне расвете. Девет дирека је значајна историјска кафана, и једна од најзначајнијих кафана у Србији. У њој су уредјивање новине, налазила се неформална редакција Шабачког гласника, склапани су послови, са Мачванске пијаце и трга (који се звао Мачвански трг). Доњи део кнез Станковог конака одредјен је за кафану, за госте и лумперај. На другом делу приземља је пиљарница (која гледа ка Мачванској пијаци). На Горњем боју су хотелске собе. На месту Девет дирека це 1934. бити подигнут хотел Југославија од стране Аце Кнежевица, потомка чувеног Тодора Кнежевића, једног од тројице издашних шабачких трговаца из песме Пошетали шабачки трговци. Хотел Југославија је радјена у високим стаклима, као салон Европа и кафана Америка.

Кафана „Код девет дирека“ је најстарија кафана у Шапцу, радила је од 1864. до 1928. године.^[1]

Кафана код лепе Кеје

Кафана Илије Божовића била је била позната по томе сто је била први магијски салон у Србији. Илија Божовић је знао да увесељава госте мађионичарским триковима, произвођењем златника из ничега или претварањем марјаша у грошеве. Кафана која је имала свог службеног мађионичара, а уз вино гости су могли слушају најновија дешавања у чаршији. Кафана названа по конобарици Лепој Кеји, налазила се у ондашњем "кафанском" шору на Камењаку.

Градска пивница

Кафана у којој су свирали Цицварићи, остала је упамћена по ангдоти када су водили угледног композитора и хоровођу Јозефа Толингера да чује непосредно извођење Цицварића. Толингер је упорно одбијао да прихвати чињеницу да некакав аутохтони оркестар може да има друге квалитете сем кафанског. После проведене вечери, Толингер је променио мишњење хвалећи пре свега квалитет виолина у оркестру.

Тешмановића кафана

Шабац је имао пре свега значајне трговачке кафане у којима су се склапали послови и прослављали пословни успеси. Живот у Шапцу је нарочито актуелан 15. маја и 21. семптембра. Први датум се односио на извоз свиња и палоција из Мачве и остатка Западне Србије за Аусто-Угарску, други на извоз шљива и жита. На Доњем шору су се налазиле кафане Шопрон, Тешмановића хан, Златни Праг, Славија, Шаран, Бели орао. Шопрон по главном месту за ондашњи извоз свиња.

Т. Тешмановић био је од синова чувеног Тешмана Солдатовића, трговца свињама из Бастава, из времена кад је још остало упамћена изрека „Плаћа као Тешман свиње“.

Агенти и трговачки помоћници су током године уговарали посао са сточарима из околних села, свако за свој рејон, а онда би свако са своје стране кренуо са генерацијом свиња, дакле одговарајућим палоцијама ка Шапцу. Успут су стајали код одредјених домаћина, на такозваним штацијама а сточари би за продата грла добијали обилете. Обилети су били нека врста признаница, за наплату по извозу. Скеле за трговину су се отварале свега две седмице, и врхунац трговачке сезоне у Шапцу био је дакле по закључењу свих послова, 15. маја.

Управо у то време кафане су играле одлучујућу улогу, медју којима и Тешмановића кафане.

Велика гостионица

Велика гостионица се налазила на Савској агенцији, у згради шабачке Дјумуркане где је уједно било истајалиште фијакера. Путници и велики шабачки трговци и извозници су били најчешћи гости ови престижне кафане. Кафана је имала смисао чекаонице али и престижне боемске експозитуре. Од Велике гостионице полазио је Дјумручки сокак све до Баира, а одатле би настављале да иду дворишта великих трговаца.

Стотина кафана

У XIX и са почетка XX века Шабац је био град са највећим бројем кафана по глави становиника! Шабац је имао преко сто кафана, на сваких сто Шапчана долазила је једна кафана. Било је градова са велићим бројем кафана, али не и са толико кафана према броју становника. Овде је списак деведесет кафана: Велика касина, Бели крст, Златни јелен, Зелени венац, Сопроњ, Шопрон, Бикић, Бака, Љубе Симића, Зора, Балкан, Абисинија, Златибор, Славија, Таково, Далматинац, Гранд Хотел, Народна гостионица, Нова народна гостионица, Велика гостионица, Призрен, Подриње, Тамнава, Сарајево, Грчка краљива, Златни Праг, Српска круна, Делиград, Градска пивница, Петровград, Фрушка гора, Кафана Боже Ивановића, Кафана Томића, Тунел, Фрушка гора, Прњавор, Стара Србија, Кафана Дјенића, Девет дирека, Мачва, Кафана Божића, Бели орао, Мала касина, Жировни венца, Америка, Југославија, Женева, Краљевић Марко, Пролеће, Тешмановића, Беле овце, Шумадија, Златна ладја, Код "Слоге", Хотел Централ, Топчидер, Коцељева, Хаџића хан, Русија, Лондон, Три грозда, Крива врба, Матроз, Код Племића, Станишића, Љочића, Девет Италијана, Баирхан, Велика Србија, Златна чесма, Мирамаре, Лаф, Хаљдук Вељко, Гркова кафана, Хотел Гранд II, Хотел Гранд III, Велика Србија II, Зелени венца, Порт Саид и тако даље.

Цицварићи и песме

За кафану Девет дирека везује се песма Пошетали шабачки трговци. Песма Род родила крушка ранка над Милошићем настала је по причању, измедју осталог и M.Ст.Дјуричића тако што ју је испевао Милан Шанића који се помиње у допевима песме.^[2] Варијанте неких допева имају на пример власнике кафане Шаран, "све се потрескује у кафани Стеве Поповића". Дакле ако би песма била певана у кафани Шаран, завршавала би се са оваквом конклузијом, а онда би и даље била певана у таквој варијанти.

Аутор песме Род родила крушка ранка под Милошићем је син Лијепе Шане, Баирчанке у коју су се заљубила два Шабачка бега, од којих један из љубави јој поклони хан на Малом пијацу, по коме се после цео тај крај града, звати Шанин шор. Цицварићи су дали значајан допринос.

Референце

[vn2013-1] а ^б Шабац, некада познат по кафанама („Вечерње новости“, 16. септембар 2013)

[2] Оџаковићи: друштвено-историјски роман с краја XIX века, Младен Ст. Дјуричић, ГП, 1963, Приступљено 9. 5. 2013.

[1]

[2]