Шаљива слика је тип илустације, често анимиране, обично у нереалистичном или полуреалистичном стилу. Специфично значење је временом еволуирало, али модерна употреба се обично односи на: слику или серију слика намењених сатири, карикатури или хумору; или филмска слика која се ослања на секвенцу илустрација своје анимације. Особа која ствара шаљиве слике назива се у првом смислу термина карикатуристом,[1] а у другом се смислу обично зове аниматор.

А цартоон схоwс а беардед ман wитх а ред боw тие холдинг нумероус итемс. Хе холдс тхе хат фром Др. Сеусс'с "Тхе Цат ин тхе Хат" анд баланцес а фисхбоwл он хис лефт индеx фингер.
Пример модерне шаљиве слике. Текст је преузео карикатуриста Грег Вилијамс из чланка Википедије о Др Сусу.

Концепт је настао у средњем веку, а прво је описивао припремни цртеж за уметничко дело, попут слике, фреске, таписерије или витража. У 19. веку, почевши од часописа Панч 1843. године, шаљиве слике су се прво осносиле на шаљиве илустрације у часописима и новинама. Почетком 20. века шаљиве слике су прерасле у анимиране филмове који подсећају на штампане шаљиве слике.[2]

Лепа уметност уреди

Шаљива слика је цртеж пуне величине направљен на чврстом папиру као студија или макета за слику, витраже или таписерију. Такви цртежи су се типично користили у изради фрески за тачно повезивање саставних делова композиције када су сликало на влажном малтеру током више дана (гиорнат).[3]

Такви цртежи често имају убоде игле дуж обриса дизајна. Цртежи сликара, попут Рафаелових цртежа у Лондону, и примери Леонардо да Винчијевих радова, сами су високо цењени. Цртане таписерије, обично обојене, пратили су ткачи на ткалачком разбоју.[2][4]

Штампани медији уреди

 
Џон Лич, Цртеж бр.1: Супстанца и сенка, 1843, сатирични припремни цртеж за фреске у Вестминстерској палати, корак у стварању савременог значења „цртаног филма”.

У штампаним медијима шаљива слика је илустрација или серија илустрација, обично са хумористичког карактера. Ова употреба датира из 1843. године, када је часопис Панћ на својим страницама применио термин сатирични цртежи,[5] посебно скице Џона Лича.[6] Први од њих пародирао је припремне цртеже за велике историјске фреске у тада новој Вестминстерској палати. Оригинални наслов за ове цртеже био је Лице господина Панча је слово Q, а нови наслов енгл. cartoon је био иронична референца на самовеличајуће држање Вестминстерских политичара.

Анимација уреди

 
Анимирани цртани коњ, нацртан помоћу ротоскопирања из Едвард Мајбриџових фотографија из 19. века

Због стилских сличности између комичних стрипова и раних анимираних филмова, шаљиве слике се могу односити на анимацију, а појам цртани филм се тренутно се користи за анимиране цртане филмове и шаљиве слике.[7] Док анимација означава било који стил илустрованих слика виђених уз брзу замену како би се створио утисак покрета, појам цртани филм најчешће се користи за описивање телевизијских емисија и кратких филмова намењене деци, који обично садрже антропоморфиране животињама,[8] суперхероје, авантуре дечјих протагониста или сродне теме.

Током 1980-их година, енглески термин cartoon је скраћен на toon, при чему се почео односити на ликове у анимираним продукцијама. Овај појам је популаризован 1988. године комбинованим акционим/анимираним филмом Ко је сместио Зеки Рогеру, а 1990. године следила је анимирана ТВ серија Тини тун авентуре.

Референце уреди

  1. ^ Мерриам-Wебстер'с Дицтионарy.
  2. ^ а б Бецкер 1959
  3. ^ Цонстабле 1954, стр. 115.
  4. ^ Аделсон 1994, стр. 330.
  5. ^ Пунцх.цо.ук. „Хисторy оф тхе Цартоон”. Архивирано из оригинала 11. 11. 2007. г. Приступљено 1. 11. 2007. 
  6. ^ Адлер & Хилл 2008, стр. 30.
  7. ^ Wаласек 2009, стр. 116.
  8. ^ Wеллс 2008, стр. 41.

Литература уреди

Спољашње везе уреди