Шпански Мароко
Шпански Мароко био је назив за копнени појас дуж обале Средоземног мора (с градовима Сеута и Мелиља) и тзв. Тарфајску пругу на југу данашњег Марока што је од 1912. (према Уговору из Феза) па до 1956. био шпански протекторат. Протекторат је престао постојати шпанским признавањем независности Марока 1956. године. Главни град био је Тетоуан.[1]
Осталим делом земље је под називом Француски Мароко управљала Француска, док се јужно од француске управе налазила тадашња колонија Шпанска западна Африка.
Град Тангер проглашен је међународном зоном. Овај статус био је привремено суспендован у време Другог светског рата кад су га због очекиване Италијанске инвазије, окупирале шпанске снаге.
Историја уреди
Протекторат је установљен у време Друге шпаске републике, задржавши формално и даље исламски састав кадијског судства. Из Шпанског Марока 1936. Франсиско Франко је повео неуспешни војни удар против новоизабраних социјалиста у Шпанији што је прерасло у Шпански грађански рат који је 1939. завршио Франковом победом.
Како су мароканске муслиманске јединице прве подржале Франка, Протекторат је након Франковог доласка на власт уживао веће политичке слободе него Шпанија у време његове диктатуре.
Шпански и Француски Мароко добијају истовремено (1956.) независност, док Шпанија и даље под својом управом задржава Пласас де соберанíа и друге колоније изван Марока, као Шпанску западну Африку.[2]