Животињски сан
Животињски сан се односи на бихевиорално и физиолошко стање кога карактерише промењена свест, смањено реаговање на спољашње стимулусе и хомеостатска регулација. Спавање је проучавано код сисара, птица, гмизаваца, водоземаца, неких риба и, у неком облику, код инсеката, па чак и код примитивнијих животиња као што су нематоде. Биолошки часовник намеће ноћни сан за дневне животиње (људи) и дневни сан за ноћне животиње (глодари). Правила спавања варирају од врсте до врсте. Очигледно је да је сан неопходан за све сисаре и већину других животиња.
Дефиниција
уредиПостоји физиолошка и бихевиорална дефиниција сна. У физиолошком смислу, сан карактеришу реверзибилна несвесност, специфични мождани таласи, спорадичан покрет очију, снижен мишићни тонус и опоравак након умора.[1]У бихевиоралном смислу, сан карактеришу минимални покрети, неодговарање на спољашње стимулусе, усвајање одређеног положаја и заузимање склоништа, што се обично понаваља 24 сата дневно.[2] Физиолошка дефиниција важи за птице и сисаре, али код осталих животиња, које немају тако комплексно грађен мозак, бихевиорална дефиниција се чешће користи. Код веома примитивних животиња једино важи бихевиорална дефиниција сна, а чак ни њихово понашање можда није довољно да се направи разлика између сна и будности.[3]Сан је изузетно реверзибилан, за разлику од хибернације или коме и недовољно спавање доводи до потребе за дужим и дубљим сном.
Нужност
уредиДа спавање није неопходно у природи би се нашле:
- Животиње које уопште не спавају
- Животиње којима није потребан сан као одмор након што остану будне дуже него иначе
- Животиње које не пате од тешких последица због недостатка сна
Осим неколико примитивних животиња које немају или имају веома једноставан мозак, до дана данашњег није пронађена ниједна животињска врста која задовољава ове критеријуме.[4]Иако неке врсте ајкула, као што су велике беле ајкуле и чекићаре, морају стално да буду у покрету да би доводили оксигенисану воду у своје шкрге, могуће је да оне свакако спавају користећи само једну мождану хемисферу. Међутим, остаје да се докаже да ли су рибе заиста способне за унихемисферно спавање.
Бескичмењаци
уреди
Чини се да сан као феномен има веома дубоке еволуционе коренове. Код једноћелијских организама сан није неминован, мада многи од њих имају изражене биолошке ритмове. Медуза касиопеја је најпримитивнији организам код кога су се проучавала стања налик на спавању.[6] Нематода C.елеганс је још један примитивни организам коме је потребан сан. Овде се фаза замора одвија у кратком временском року што претходи периоду пресвлачења. Ова чињеница указује да је сан код примитивних организама повезан са процесима развића. Осим тога, резултати студија сугеришу да је сан потребан да би дошло до промена у нервном систему.[7]
Електрофизиолошко проучавање сна код малих бескичмењака је компликовано. Инсекти пролазе кроз биолошке ритмове активности и пасивности, али за неке од њих се чини да немају хомеостатску потребу за сном. Чини се да инсекти немају РЕМ сан. Међутим, воћне мушице изгледа да спавају и ремећење њиховог сна доводи до когнитивних неспособности.[8]Постоји неколико метода мерења когнитивних функција код воћних мушица. Уобичајена метода је пустити мушице да изаберу да ли ће да лете кроз тунел који доводи до извора светлости или кроз мрачан тунел. Под нормалним околностима, мушице привлачи светлост. Али ако је шећер постављен на крају мрачног тунела, а нешто што их одбија постављено код извора светлости, мушице ће научити да лете према мраку. Мушицама које су лишене сна треба много више времена да науче и такође много брже заборављају. Ако је зглавкар експериментално држан у будном стању дуже него што треба, онда ће се долазећи период одмора продужити. Код бубашваба тај период карактеришу оборене антене и смањена осетљивост на спољашње стимулусе.[9]Сан је описан и код ракова код кога се уочава пасивност, повећани прагови реаговања на спољашње стимулусе, као и промене ЕЕГ који је значајно другачији него код будних ракова.[10]За медоносне пчеле се претпоставља да могу и да сањају.[11]
Референце
уреди- ^ Рецхтсцхаффен А, Калес А (1968): А Мануал оф Стандардисед Терминологy, Тецхниqуес анд Сцоринг Сyстем оф Слееп Стагес оф Хуман Субјецтс; Публиц Хеалтх Сервице, Говернмент Принтинг Оффице, Wасхингтон. Ибер C, Анцоли-Исраел С, Цхессон А Јр, Qуан С (2007): ААСМ Мануал фор тхе Сцоринг оф Слееп анд Ассоциатед Евентс: Рулес, Терминологy анд Тецхницал Специфицатион; Америцан Ассоциатион оф Слееп Медицине.
- ^ Меддис, Р (август 1975). „Он тхе фунцтион оф слееп”. Аним Бехав. 23 (3): 676—91. ПМИД 169715. дои:10.1016/0003-3472(75)90144-X.
- ^ Ницолау, M.C.; Акаâрир, M.; Гамундı́, А.; Гонзáлез, Ј.; Риал, Р.V. (1. 11. 2000). „Wхy wе слееп: тхе еволутионарy патхwаy то тхе маммалиан слееп”. Прогресс ин Неуробиологy (на језику: енглески). 62 (4): 379—406. дои:10.1016/С0301-0082(00)00013-7.
- ^ Цирелли C, Тонони Г (26. 8. 2008). „Ис Слееп Ессентиал?”. ПЛоС Биол. Публиц Либрарy оф Сциенце. 6 (8): е216. ПМЦ 2525690
. ПМИД 18752355. дои:10.1371/јоурнал.пбио.0060216. „... ит wоулд сеем тхат сеарцхинг фор а цоре фунцтион оф слееп, партицуларлy ат тхе целлулар левел, ремаинс а wортхwхиле еxерцисе”
- ^ „До инсецтс слееп?”. Тхе Страигхт Допе. Приступљено 11. 8. 2013.
- ^ Арнолд, Царрие. „Јеллyфисх цаугхт сноозинг гиве цлуес то оригин оф слееп”. Натуре Неwс (на језику: енглески). дои:10.1038/натуре.2017.22654.
- ^ Раизен ДМ, Зиммерман ЈЕ, Маyцоцк МХ, et al. (јануар 2008). „Летхаргус ис а Цаенорхабдитис елеганс слееп-лике стате”. Натуре. 451 (7178): 569—72. Бибцоде:2008Натур.451..569Р. ПМИД 18185515. дои:10.1038/натуре06535.
- ^ Хубер, Р; Хилл, СЛ; Холладаy, C; Биесиадецки, M; Тонони, Г; Цирелли, C (2005). „Слееп Хомеостасис ин Дросопхила Меланогастер;”. Слееп. 27 (4): 628—639. дои:10.1093/слееп/27.4.628.
- ^ Тоблер I, Неунер-Јехле M (децембар 1992). „24-х вариатион оф вигиланце ин тхе цоцкроацх Блаберус гигантеус”. Ј Слееп Рес. 1 (4): 231—239. ПМИД 10607056. дои:10.1111/ј.1365-2869.1992.тб00044.x.
- ^ Рамóн, Ф; Хернáндез-Фалцóн, Ј; Нгуyен, Б; Буллоцк, ТХ (2004). „Слоw wаве слееп ин цраyфисх;”. Проц Натл Ацад Сци УСА. 101 (32): 11857—11861. Бибцоде:2004ПНАС..10111857Р. ПМЦ 511064 . ПМИД 15286285. дои:10.1073/пнас.0402015101.
- ^ ББЦ - Еартх - Беес леарн wхиле тхеy слееп, анд тхат меанс тхеy мигхт дреам
