Јосиф Корнелијус Орурк

Јосиф Корнелијус Орурк (енгл. Joseph Cornelius O'Rourke; Дорпат, 1772 — Всељуб, 1849) био је руски племић и војсковођа ирског порекла који се борио у Наполеоновим ратовима и стекао чин генерал-потпуковника. Познат је по томе што је водио поход против Турака у Србији, где је комбинована руска и српска војска поразила Османско царство код Варварина 1810. године.

Јосиф Корнелијус Орурк
Портрет који је насликао Џорџ До
Лични подаци
Име по рођењуЈосиф Корнилович Орурк
Датум рођења(1772-00-00)1772.
Место рођењаДорпат, Руска Империја
Датум смрти1849.(1849-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (76/77 год.)
Место смртиВсељуб, Новогрудски ујезд, Гродњенска губернија, Руска Империја
Војна каријера
Служба1776–1849
Родкоњица
Чингенерал-потпуковник
Учешће у ратовимаНаполеонски ратови

Први српски устанак

Орурк је за своје војне победе одликован орденима Светог Ђорђа, Александра Невског и Свете Ане. Његов портрет је уврштен у Војну галерију Зимског дворца, сада у саставу музеја Ермитаж. Споменик у част Орурка и његових људи подигнут је у Варварину 1910. године на стогодишњицу победе над Турцима.

Порекло

уреди

Породица Орурк су првобитно били чланови јакобитског ирског племства; побегли су из Ирске након пораза од протестантских Вилијамоваца у бици на Бојну 1691. године. Већина породице преселила се као избеглице у Француску у то време. Оруркови су били истакнута галска аристократска породица која је изгубила земље у елизабетанским и кромвелским освајањима, а неколико чланова породице емигрирало је у Русију. Чланови породице су били потомци краљева Конота из деветог века и владали су древним краљевством Брајфне на северозападу земље све док нису збачени са места током елизабетанског освајања у шеснаестом веку.

Током владавине Елизабете у Русији у осамнаестом веку, један огранак Оруркових сели се у Ливонију, провинцију Руског царства у то време. Орурк је рођен у Дорпату (данашњи Тарту, Естонија) 1772. године. До тог времена, породица се удала и била је потпуно апсорбована у руско високо друштво.[1] Према обичају своје класе, Орурк је одмах по рођењу уписан у Руску царску гарду. Његов отац је био гроф Корнелијус Орурк, који је пензионисан 1788. са чином генерал-мајора.[2]

 
Споменик грофу Орурку код Варварина, рад Ђованија Бертота

Након школовања у војној школи и војне обуке, прво је видео акцију као младић у Цириху против Француске револуционарне армије. Служио је под генералом Кутузовим 1805. године у бици код Аустерлица и одликован орденом Светог Ђорђа.[3]

Након што је Наполеон извршио инвазију на Русију и стигао до Москве, Орурк је учествовао у одбрани и поразу Француза код Лајпцига, а одликован је Орденом Александра Невског.[3] За своје подвиге у кампањи 1813–14, Орурк је одликован пруским гвозденим крстом, орденом Црвеног орла и шведским орденом мача. Његов портрет виси у музеју Ермитаж у Санкт Петербургу. У Србији му је 1910. године подигнут споменик. Током своје славне каријере добио је два златна мача за храброст, од којих је један био опточен дијамантима.[4]

Брак и породица

уреди

О'Рурк је држао огромно имање у близини Минска, на коме је радило хиљаду кметова.[5] Оженио се и добио децу, међу њима шест синова.

Један син, Мајкл Орурк, ушао је у маринце као кадет и постигао одликовање у морнарици у 15. комплементу, поставши поручник до 1849. године.[5]

Каснији потомак, Пољак Едвард Орурк, придружио се католичким редовима и постао бискуп Гдањска после Првог светског рата.

Каснији живот

уреди

Између 1809. и 1812. Орурк је учествовао у рату против Турака. Када су Турци угрозили јужну ивицу царства, Орурк је о свом трошку опремио пук и кренуо у Србију да се бори против Отоманског царства. Он и његови људи борили су се за избављење Прахова, Беле Паланке, Сокобање и Јасике и однели одлучујућу победу код Варварина. Орурк је помогао да се област ослободи од доминације Турака и за своју службу је одликован Орденом Свете Ане.[6]

О'Рурк је завршио своју војну каријеру као генерал-потпуковник и поново се борио против француских снага у Немачкој. Повукао се на своје имање у Всељубу код Минска, где је и умро 1849. године.

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Newerkla, Stefan Michael (2020), Das irische Geschlecht O'Reilly und seine Verbindungen zu Österreich und Russland [The Irish O'Reilly family and their connections to Austria and Russia]. In: Diachronie – Ethnos – Tradition: Studien zur slawischen Sprachgeschichte [Diachrony – Ethnos – Tradition: Studies in Slavic Language History]. Eds. Jasmina Grković-Major, Natalia B. Korina, Stefan M. Newerkla, Fedor B. Poljakov, Svetlana M. Tolstaja. Brno, Tribun EU, pp. 259–279 (accessible online), here chapter 3.2 The Competing Clan O'Rourke, pp. 263–265.
  2. ^ Irish Slavonic Studies, Issue 5, Irish Slavists' Association, 1984
  3. ^ а б „"Lt General Count Ioseph (Joseph) Kornilovich O'Rourke, 1770–1849 (1845?)". Приступљено 3. 9. 2013. , from the Hermitage, at Ancestry.com,
  4. ^ McGarry, S., Irish Brigades Abroad. (Dublin, 2013) p. 265
  5. ^ а б „Duty General Count Gayden Vice-Director Lutovski, Chief of Department: Decree for "Lieutenant Count Michael O'Rourke; By decree of his sovereign majesty the emperor Nikolai Pavlovich; Autocrat of all Russia, etc etc etc., St Petersburg, 21 February 1850”. Приступљено 3. 9. 2013. , at Ancestry,
  6. ^ „Ben Hurst, "A Russian Irish man". Приступљено 3. 9. 2013. , America, 29 October 1910,

Спољашње везе

уреди