Јунак нашег доба (рус. Герой нашего времени) је роман Михаила Јурјевича Љермонтова, написан 1839. године. Настао је у доба романтизма, али поседује важне елементе психолошког реализма, па је стога сматран првим психолошким романом руске књижевности.

Јунак нашег доба
Настанак
Ориг. насловГерой нашего времени
АуторМихаил Јурјевич Љермонтов
Земља Руска Империја
Језикруски
Садржај
Жанр / врста делароман
Место и време
радње
Кавказ, Руска Империја; крај 19. века
Издавање
ИздавачИља Глазунов (рус. Типография Ильи Глазунова и Ко)
Датум1840
Спољашње везе
Ориг. текстГерой нашего времени (руски Викизворник)

Основни опис

уреди

Радња је смештена у четврту деценију 19. века на Кавказу. Реч је о романтичарском роману који се бави питањем тзв. „сувишног човека”, бајроновског јунака, приказаног кроз лик младог официра Григорија Александровича Печорина.

Структура романа

уреди

Наративна структура романа је комплексна и није хронолошки организована. Роман се састоји из пет засебних целина, кратких прича испирчаних из различитих перспектива, које су концентрисане око главног лика. То су: Бела, Максим Максимич, Таман, Кнегињица Мери и Фаталист. У последној причи Фаталист Љермонтов описује српског поручника Вулича, који је био у руској војсци на Кавказу.

Реч је о револуционарном књижевном делу које је специфичном структуром, хронолошким експериментима и инвентивним начином приповедања извршило велики утицај на токове руске књижевности.[1]

Главни јунак

уреди
 
Дуел Печорина и Грушницког (илустрација Михаила Врубеља у роману из 1891)

Печорин је један од првих амбивалентних ликова руске књижевности, а карактеришу га и снажна индивидуалност, меланхолија, цинизам и нихилизам. Он је разочарани руски аристократа и човек који не верује ни у шта па се некажњено се игра љубављу жена и поверењем мушкараца. Његова срећа је привремена, а ништа га не може трајно задовољити, нити умирити. Он се импулсивно упушта у опасне авантуре, ризикује сопствени живот и уништава жене којима је стало до њега. Иако је способан да осећа, он то не уме да покаже. Печорин је храбар и одлучан, али су његова енергија и потенцијал узалуд потрошени, па он гине у двобоју.[2]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ Murray, Christopher (2004). Encyclopedia of the Romantic Era, 1760–1850. New York: Taylor & Francis. стр. 498. ISBN 978-1-57958-423-8. 
  2. ^ [1] Encyclopedia Britannica

Спољашње везе

уреди