Ардагаст
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Ардагаст (грч. Αρδαγαστος) је био вођа групе Словена у 6. веку који су насељавали леву обалу Дунава у области данашње Румуније[1].
Ардагаст | |
---|---|
архонт Словена | |
Лични подаци | |
Датум рођења | 6. век |
Датум смрти | 7. век |
Године 584. Ардагаст је у савезу са аварским каном Бајаном, предводећи велику војску Словена напао Балканске провинције Византије. Стигли су у том походу све до зидина Цариграда, али су на на крају поражени стране византијске војске предвођене војсковођом Коментиолом. Ардагастова војска се повукла након тога на обале Дунава[2].
Године 585. Ардаган поново напада подунавске земаље Византије и том приликом узимајући много плена, наставља преко Једрена до Турске) где поново поражен од Коментиолових трупа се повлачи преко Дунава.
Територија коју су запосели називала се Ардагастова земља што несумњиво сведочи о његовом утицају и моћи. На овој територији он је био пре свега војни заповедник и цивилни старешина веће области која носи његово име. Са оваквим овлашћењима Ардагаст би према терминологији византијских писаца био архонт, а можда и краљ (рекс) како су у раном средњем веку називали варварске владаре.
Године 593. Ардагаст предводи Словене у нападу на византијску област Тракију. Византијски војсковођа Приск са великом армијом прелази Дунав и изненада напала поседе Ардагаста. Ардагаст успева да побегне, али губи своје поседе. Многи Словени бивају заробљени и послати у Византију.
Референце
уреди- ^ Constantinescu, Miron; Pascu, Ștefan; Diaconu, Petre (1975). Relations Between the Autochthonous Population and the Migratory Populations on the Territory of Romania: A Collection of Studies (на језику: енглески). Editura Academiei Republicii Socialiste România.
- ^ Simocatta, Theophylactus (1996). Istoriâ. Sergej Petrovič. Kondrat'ev. Moskva: Arktos. OCLC 803955106.
Литература
уреди- Теофилакт, Симокат Историја. 1996. ISBN 5855511411 неважећи ISBN. стр. 272..
- Теофан Византијски, Летописи од Диоклетиана до цара Михаила и сина његовог Теофилакта. 2005. ISBN 978-5-94460-024-0. стр. 608..
- Кулаковски А. Историја Византије Том 2. 518—602. 2003. ISBN 978-5-89329-619-8. стр. 400..