Балша Рајчевић
Балша Рајчевић (Београд, 23. јул 1941) српски је академски вајар и сликар, књижевник, историчар уметности и ликовни критичар.[1][2]
| Балша Рајчевић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 23. јул 1941. |
| Место рођења | Београд, Србија, Краљевина Југославија |
Биографија уреди
Завршио је Академију примењених уметности и Историју уметности на Филозофском факултету у Београду 1965. године. На катедри историје уметности магистрирао је 1976. године.
Има звање истакнутог уметника УЛУПУДС-а. Члан је УЛУС-а, УЛУПУДС-а, Удружења ликовних критичара Србије, Међународног удружења ликовних критичара као и Удружења књижевника Србије.
Ликовно дело уреди
Као вајар и сликар излагао на преко 500 групних изложби у земљи и иностранству (Париз, Осло, Хелсинки, Инголштат, Падова, Каиро, Софија, Букурешт, Будимпешта итд) и 60 самосталних изложби у земљи (Београд, Загреб, Ниш, Крагујевац, Краљево...), као и у иностранству (Париз, Рим).
Изабиран на бројним селекцијским и концепцијским, као и жирираним изложбама наших познатих ликовних критичара. Дела Балше Рајчевића се налазе у власништву више модерних галерија и музеја. О његовом раду написано је више од 150 библиографских јединица.
Књижевно и публицистичко дело уреди
Као ликовни критичар и историчар уметности објавио је шест књига и преко 800 текстова, есеја и ликовних критика.
Објавио је 40 књига поезије, прозе и есејистике. Поезија му је заступљена у више песничких антологија и зборника. Превођен је на енглески, француски и македонски.
Награде и признања уреди
Рајчевић је добитник 23 ликовне награде, међу којима и неколико најугледнијих: Награде Октобарског салона у Београду (1975, 1991 и 1996); Награда Удружења ликовних уметника примењене уметности за животно дело (2003); Годишња награда КПЗ културе Београда за најуспешнију изложбу одржану у београдским галеријама (1978); Равноправна откупна награда на Југословенском бијеналу скулптуре у Мурској Соботи (1981); Златни беочуг града Београда за врхунски допринос култури и уметности града Београда (2012); Златна значка КПЗ Србије за укупан допринос српској култури и уметности и др. ; .
У области књижевности добио је награде "Јован Скерлић" за књигу песама Речник страха (2010) и Прву награду на међународном конкурсу часописа Акт за најбољу најкраћу причу (2011),Награду "Бранко Миљковић" за песму на конкурсу Удружења књижевника Бранко Миљковић из Ниша; Прву награду "Видовдански цвет" за родољубиву песму на конкурсу Удружења потомака ратника, Пожаревац и Библиотеке "Србољуб Митић", Мало Црниће, 2017 ; Друга награда на књижевном конкурсу " Песмодари мира ", 2018; Награду на конкурсу за поезију књижевног клуба " "Звездани колодвор", Београд,2015 ; Награду за најлепши љубавни сонет на на XX јавном конкурсу љубавне " Песме над песмама", Клуб уметничких душа Мркоњић град, 2021 ; Награду за најлепши " Златни диптих " љубавних песама на XXI јавном конкурсу љубавне "Песме над песмама", Мркоњић град, 2022 и др.
Библиографија уреди
- За уметност (есеји и ликовне критике), Никшић 1985;
- Скулптура Томислава Каузларића, Земун 1988;
- Молитва вајарева (песме), Београд 1992;
- Оаза у каљузи (песме), Београд 1993;
- Занос није заблуда (песме), Београд 1994;
- Да ли то беше само сан (песме), Београд 1994;
- Тишина и путеви (песме), Београд 1995;
- Путокази за придошлице (песме), Београд 1997;
- Пад наш свакидашњи (кратке приче), Београд 1997;
- Од теорије критике до уметности (есеји и чланци о уметности), Београд 1997;
- Јагњалишта (песме), Сремска Митровица 1999;
- Гласови из понора (песме), Београд 2001;
- Скривени смисао виђеног (изабране ликовне критике 1971–2001), Београд 2001;
- Последњи Хиперборејац (песме), Београд 2003;
- Оплакивање лабуда (песме), Београд 2004;
- Од исмејаних мудраца до уплашених пророка (поетски огледи), Београд 2004;
- Скулптура Балше Рајчевића (монографија), Београд 2005;
- Посвете (песме), Београд 2006;
- Узвишени силазак (песме), Београд 2006;
- Усамљени и несхваћени (приче), Београд 2007;
- Путокази чежње (песме), Београд 2008;
- Речник страха (песме и кратке приче), Београд 2009;
- Есеји о уметности, Београд, 2011;
- Уздигнућа у самоћи (песме), Београд, 2011;
- "Бела слика у црном раму"(Приче),Београд ,2012
- Нико и неко (кратке приче), Београд, 2012;
- Преобразбе (песме), Београд, 2012.
- "Жена с камејом" (приче).Београд 2013
- "Песник и песма" (песме), Београд,2015
- "Случај сликара Мијушковића"(приче),2016
Референце уреди
- ^ „Балша Рајчевић - укратко о уметнику“ (биографија и галерија), Арте
- ^ „Балша Рајчевић“ Архивирано на сајту Wayback Machine (5. март 2016) (био-библиографија), Свет књиге
Литература уреди
- Скулптура Балше Рајчевића (монографија), Удружење ликовних уметника Србије, Београд, 2004.
- Балша Рајчевић: "Певање искрено, из дубине душе" (приказ збирке песама "Није последња", Пауна Петронијевића), Вести, Ужице, од 24. децембра 2017.
