Битка код Вучјег дола

битка crnogorskih snaga са Османлијама

Битка код Вучјег дола одвила се на истоименој заравни око 6 km источно од Билеће, у данашњој општини Никшић, Црна Гора, године 1876. између Турака с једне стране и Црногораца, Брђана и Херцеговаца с друге стране.

Битка код Вучјег дола
Део Црногорско-турског рата (1876—1878)

Црногорска застава из битке, оштећена од турских метака.
Време18. јули 1876.
Место
Исход Одлучна црногорско-херцеговачка победа
Сукобљене стране
Књажевина Црна Гора Књажевина Црна Гора и Брда
Република Српска херцеговачки устаници
Османско царство Османско царство
Команданти и вође
Књажевина Црна Гора Никола I Петровић
Књажевина Црна Гора Бајо Бошковић
Књажевина Црна Гора Јоле Пилетић
Књажевина Црна Гора Пеко Павловић
Књажевина Црна Гора Петар Вукотић
Османско царство Осман паша
Османско царство Селим паша
Османско царство Муктар паша
Јачина
17 црногорских батаљона
11 херцеговачких батаљона
4 топа
24 батаљона
12 топова
Жртве и губици
72 погинула
(18 Црногораца, 54 Брђана и Херцеговаца)
118 рањених
4000 погинулих и рањених;
погинуо Селим-паша;
погинула 3 миралаја (пуковника), 3 потпуковника и 168 нижих официра;
изгубљено око 3000 пушака и 21 застава;

Увод у битку

уреди

У црногорско-турском рату 1876-78, црногорски Северни одред јачине 17 црногорских и 11 херцеговачких батаљона и 4 топа, после неуспеха на Бишини, повукао се из рејона Невесиња и прикупио 27. јула увече у селу Врбици с предстражама између Вучјег дола и Билеће. Тога дана кнез Никола је распоредио све снаге у 4 бригаде, а резерву од 6 батаљона задржао под својом непосредном командом.

Турске снаге (24 батаљона и 12 топова) под Мухтар-пашом наступиле су за Северним одредом и стигле у Билећу 27. јула 1876.

Битка

уреди

Турци су 28. јула са 16 батаљона и 12 топова кренули правцем Билећа — Вучји до — Убли. У претходници су се налазила 4 батаљона и 2 топа под Селим-пашом; за њима су наступали 5 батаљона и 3 топа под Осман-пашом, са задатком да пре Вучјег дола скрену ка Голом брду (кота 1049) и Вардару (кота 1129) ради заштите левог бока главнине; главнина јачине 9 батаљона и 7 топова наступала је под непосредном командом Мухтар-паше, а испред ње башибозук (око 1000 људи).

 
Битка на Вучијем Долу. Илустрација из илустрованог часописа „Орао“ за 1877. г.

Црногорско-херцеговачке предстраже изложене дејству артиљеријске ватре повукле су се на Кокот (кота 1249), Ковчег (кота 1216) и Голо брдо (кота 1049 и кота 1073). Бригаде из логора у селу Врбици кренуле су ка положајима Вардар — Ковчег и избиле колоном на десно крило под сердаром Јолем Пилетићем, на центар под сердаром Бајом Бошковићем и на лево крило под војводом Петром Вукотићем, за њим војвода Пеко Павловић, а књаз Никола са 6 батаљона на Кокот (кота 1249). У међувремену, турска претходница се под ватром црногорско-херцеговачких предстража развила у стрељачки строј, заузела Ковчег (кота 1216) и продужила према Кокоту, а снаге под Осман-пашом су преко Радмиловића Дубраве (део села Баљака) продужиле покрет према Вардару (кота 1129). За то време Северни одред избио је на положаје Вардар и Кокот и кад су се Турци приближили на 1000-1500 m кренуо им у сусрет. Мада без подршке артиљерије, која је била упућена у Убле, лево крило Северног одреда је у снажном налету разбило башибозук који је у бекству у пролазу, кроз редове низама, начео њихов морал. Северни одред је заузео на јуриш Ковчег (кота 1216), ликвидирао турску артиљеријску посаду и запленио топове; ту је погинуо Селим-паша; десно крило Северног одреда разбило је, за то време, колону под Осман-пашом, запленило топове, заробило цео батаљон Турака и Осман-пашу. Мухтар-паша успео је да развије за борбу само део главнине, коју су одмах напали већ развијени црногорски батаљони и натерали је да већим делом баци оружје и у паници побегне према Билећи. Разбијене турске снаге гонио је Северни одред до утврђења у Билећи, из којег је Мухтар-паша, сутрадан, одступио према Требињу.

У бици су Турци имали 4000 погинулих и рањених; међу погинулим сем Селим-паше налазила су се 3 миралаја (пуковника), 3 потпуковника и 168 нижих официра; заплењено је око 3000 пушака, 21 застава, и др. Северни одред имао је 72 погинула и 118 рањених.

Занимљивости

уреди

Црногорске новине из времена битке, Глас Црногорца, су писале о овој победи у духу косовског завета: "...за слободу српском роду... да косовски бој освети... у бој лете Косово да свете..."[1], стричеви кнеза Николе из Котора му честитају ту победу речима: "да оствариш оно, за чим су наши отци вазда од Косова крв лили! Бог те живио на корист Српства..."[2]

Види још

уреди

Литература

уреди
  • Гавро Вуковић, Рат 1876 Црне Горе са Турском[мртва веза], Цетиње 1929. (COBISS.SR-ID:30379271)
  • Љ. Полескић, Бој на Вучјем долу 28. јула 1876, Ратник, X/1940
  • Димитрије Трифуновић, пешадијски потпуковник у пензији, Вучји до, Војна енциклопедија (друго издање), том X, pp. 626, Војноиздавачки завод Београд, Београд 1975.
  • Милутин Миљушковић Велике црногорске битке:Вучји до и Фундина, Подгорица 1997. (COBISS.SR-ID:121793031)
  • Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2013). Историја Срба у Црној Гори 1496-1918. Нови Сад: Прометеј. 
  • Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2017). Срби у Црној Гори 1496-1918. Никшић: Институт за српску културу. 

Референце

уреди
  1. ^ Поповић Липовац, Јован. Глас Црногорца, 2.8.1876, број 39., Побједа Црногораца на Вучјем долу, стр. 2. (PDF). Цетиње. 
  2. ^ Петровић, Машан и Вуко (1876). Глас Црногорца, 26.7.1876, број 37., Из Котора, стр. 2. (PDF). Цетиње. 

Спољашње везе

уреди